Како се наводи, ти напори укључују осуђивање већег броја кријумчара људима, затим стварање радне групе за трговину људима и консолидовање истражне надлежности случајева трговине људима у оквиру Управе криминалистичке полиције.
Влада Србије је, како се истиче у извештају на више од 530 страна о свим земљама света, идентификовала више жртава и отворила хитан пријемни центар после одлагања које је трајало пет година.
Србија је остала и даље земља другог нивоа, од укупно четири по испуњености стандарда.
У првом нивоу су у Европи, примера ради, између осталих Аустрија, Шведска, Норвешка, Финска, Велика Британија.
Како се наводи, Србија, међутим, није у неколико кључних области испунила минималне стандарде.
И даље нису, пише у извештају, установљене формалне процедуре за идентификацију жртава, национални механизам упућивања мање је ефикасан због недостатка јасних улога и одговорности различитих владиних служби, а судије нису штитиле права жртава током судских поступака.
У извештају је наведено и да постоји "недостатак званичних критеријума и стандарда за невладине организације" које траже одобрење за пружање услуга жртвама, што је створило препреке за НВО да добију дозволе као и за њихов приступ жртвама.
Жртве кријумчара људима у Србији су како домаће становништво тако и странци, наведено је у извештају.
Кријумчари људима експлоатишу српске жене ради пружања сексуалних услуга у Србији, суседним земљама али и европским, посебно у Аустрији, Немачкој, Италији и Турској.
Даље се наводи да се експлоатишу и српски мушкарци, нарочито у радно-интензивним секторима као што је грађевинска индустрија у европским земљама (укључујући Аустрију, Белгију, Хрватску, Француску, Немачку, Италију, Црну Гору и Русију) и Уједињене Арапске Емирате.
Кријумчари експлоатишу српску децу, посебно ромску, а како је наведено у извештају, деца се користе за пружање сексуалних услуга, принудни рад, принудно просјачење и ситне крађе.
Што се тиче жртава који су страни држављани идентификовани у Србији, реч је, како пише, о особама из Албаније, Камеруна, Данске, Нигерије и Пакистана.
На хиљаде миграната и избеглица из Авганистана, Ирака, Сирије и суседних земаља који су у транзиту, најосетљивије су категорије за кријумчарење људима у Србији, наводи се у извештају Стејт департмента.
Неки кријумчари људима су, како се наводи, утицали на неке случајеве трговине људима тако што су подмићивали жртве или судије.
У делу извештаја о трговини људима на Косову, наведено је да нису испуњени минимални стандарди за елиминисање трговине људима, али да се улажу значајни напори и да је Косово на другом нивоу од четири.
Жртве кријумчара људима на Косову су и домаће становништво и странци, наведено је у извештају.
Већина жртава на Косову које се користе за пружање сексуалних услуга су девојке, мада косовске криминалне групе приморавају на то и жене из Албаније, Молдавије, Румуније и централне Србије, као и других европских земаља, наведено је у извештају Стејт департмента.
