Захваљујући улагањима у отварање нових погона повећан је број запослених, а број незапослених у последње четири године смањен за 50 посто. У порасту су и зараде при чему је Кикинда после дужег периода избила на прво место у округу, врло јој је близу Сента која је до сада предњачила, пораст плата је евидентан и у Чоки, али Кањижа бележи пад мада је раније била испред Кикинде и Сенте.
- Поред тога што је смањена незапосленост, где се углавном као разлог често наводе миграције становништва у иностранство, међутим, реално у порасту је и запосленост јер се отварају нови производни погони и нова радна места. У Кикинди је рецимо упркос миграцијама и негативном природном прираштају број запослених порастао за преко 400, повећање запослености је присутно у Сенти, чему је допринела експанзија фирме “Тиса Аутомотив”, отварањем погона “Зопаса” и “Мекафора”, али и у некадашњем гиганту Ливници “Кикинда” траже се радници јер је нови власник успео да обезбеди више посла - каже директор Регионалне привредне коморе Севернобанатског округа у Кикинди Тибор Хорват.
Хорват напомиње да су у појединим фирмама стално отворени конкурси за пријем радника, поготово што имају потребе за квалитетном радном снагом, нарочито у кикиндском „Ле Белиеру“, „Зопасу“, „Калцедонији“. Свој погон је ове године у некадашњој хали „Банинија“ у Кикинди отворила фирма „Тиса Аутомотив“ из Сенте где сада има 500 запослених, али према речима Хорвата то је пуно значило за део радника који су до скоро свакодневно на посао путовали у Сенту, па више не морају да поред осам сати на радном месту, време проводе и у саобраћају. Ова фирма врло активно тражи раднике и за наредну годину. Капацитете проширује у француска компанија „Мекафор“.
- Постоји потреба за радницима, а незапосленост је у округу са 13.694 колико је људи тражило посао пре шест година, сада пала на 6.845 оних који су на евиденцији Националне службе за запошљавање. У Кикинди је рецимо од 2008. са 7.300 незапослених тај број смањен на 2.928, односно за преко 60 посто. Највише је назспослених неквалификованих са незавршеном основном и основном школом готово 54 посто, а са средњом стручном спремом их је око 37 посто. Нови инвеститори који су отворили или намеравају да отварају погоне у Кикинди траже стручну радну снагу, не само са факултетском дипломом, него добре мајсторе водоинсталатере, зидаре, куваре и из металске струке - од заваривача, бравара и стругара. Мајстори почињу да буду пристојно плаћени, а очекујемо тенденицју да ће бити и још плаћенији. Реално, почеће да се полако фирме утркују за квалитетном радном снагом, имају потребу да стимулишу запослене и везују их повећавањем зарада. Долазимо у ситуацију да незапослени, па и запослени, могу бирати и опредељивати се за фирму у којој ће радити где су бољи услови - констатује Хорват.
У изузетно добром спољнотрговинском билансу највећи извозници су кикиндски Метанолско-сирћетни комплекс МСК који учествује са 37 посто, затим „Ле Белиер“, „Зопас“, Ливница „Кикинда“, „Гриндекс“, „Тоза Марковић“, сенћанска фабрика Компаније Јапан Тобако Интернешнел ЈТИ и други. Привредници са подручја Севернобанатског округа су за првих 10 месеци ове године остварили извоз од 373 милиона евра и налазе се на 12.месту, у златној средини од свих округа, иако је Севернобанатски округ један од најмањих у Србији. Спољнотрговински салдо у однос извоза и увоза је 123 милиона евра у корист извоза, чиме је Севернобанатски округ на петом месту у Србији, после Јужнобанатског и испред Мачванског округа.
- Извоз нам је готово 53 посто већи од увоза - констатује Тибор Хорват. - Највећи извоз привредници са нашег подручју остварују са Мађарском која је за првих десет месеци ове године износила преко 30 милиона евра, са Румунијом преко 18, Италијом преко 17, Пољском безмало 11 милиона евра. Евидентно је да привредници из нашег округа у извозу највише сарађују са партнерима из ЕУ. Слична ситуација је и код увоза, с тим што овде имамо и сарадњу са Кином и Јапаном, пре свега у увозу машина, као и сировина из САД. Добро је да се увозе савремене машине за производњу и већина увоза су сировине, односно полуфабрикати који се даље обрађују и прерађују за извоз, а врло мало из увоза имамо робе широке потрошње да би се потрошила у нашој земљи.
Метанолско-сирћетни комплекс МСК и Фабрика „Тоза Марковић“ ишчекују нове газде у наредном периоду, при чему је МСК на листи стратешких компанија у области хемијске индустрије, а „Тоза“ је стао на ноге након неуспеле приватизације и изласка из стечаја у већинском влсништву ЈП „Србијагас“.
Тибор Хорват каже да „Тоза“ чека понуду једне од реномиране иностране компаније и да би било одлично да то буде неко из ове бранше која се бави производњом црепа, која би наставила даље да улаже и модернизује производњу, пошто кикиндска глина и „Тоза“ сигурно имају места на тржишту наше земље и региона.
- За Кикинду и читав Севернобанатски округ је битно да МСК ради јер упошљава преко 500 радника, без обзира да ли у овако уређеној власничкој структури или приватизован, а профит доноси уколико ради бар 11 месеци у години. Извоз из МСК достиже око 100 милиона евра годишње - предочава Хорват.
Милорад Митровић
