Изненадио се када смо га позвали да нам исприча како се осећа и како му пролази време у изолацији јер, каже, има важнијих и позванијих да причају о овом времену, оних на првој линији фронта.
Трудим се да ми дан прође што брже, односно да га испуним различитим пословима. Укључен сам у прављење визира за здравствене раднике, заједно са својим другарима из групе „Визионари Зрењанина“. Али, ни ту се нисам нарочито прославио. Други су набављали материјал, креирали, дистрибуирали... Па чак и у том послу дебљи крај је извукао мој 3Д штампач који је радећи од јутра до мрака штампао седам држача дневно, каже Јован Царан.
Денис истиче да ујутру прво храни своје мачке, а нађу се ту и туђе.
То је прилика да са мачкама увежбам постројавање и стројеви корак, шали се наш саговорник.
Затим се бави културом и образовањем, а онда иде у радионицу. Ово време искористио је за читање бајки из едиције „Бајке народа света“.
Желим да упоредим исте бајке код различитих народа, то ми је план одавно, а сад имам времена. Неку литературу читам са екрана на руском језику. Мислим да би се моја наставница згранула када би могла да види како сам савладао руски, истиче наш саговорник.
Активан је и у радионици, где ради свашта. На 3Д штампачу је одштампао део колена за ногу марионете. Сад му требају делови које не може да купи, па ће то сачекати „ослобођење“.
Имам ко да ми купи хлеб, брашно и пиво, али како да ми неко купи одређени завртањ или метални профил, напомиње познати зрењанински глумац и редитељ.
Такође, у радионици прави држач за цвеће у облику нотне линије, са све виолинским кључем и нотама. Вежба заваривање, а истовремено прави поклон за једну драгу особу.
После подне иду физичке вежбе. Преносим у дворишту цигле и каменчине од тачке А до тачке Б, са идејом на направим украсну баштицу. Још нисам одлучио где нећу на летовање (Хаваји, Полинезија, француска ривијера...) и зато сад равнам део дворишта за базен. То ми дође као неки фитнес. Одустао сам од намере да се ошишам. Мислим да не бих смео са том новом фризуром да се појавим у јавности. До краја дана висим на интернету, а онда увече гледам „Кил Бил“, као да ми је први пут, описује нам Царан своју свакодневницу.
За крај, он нашим читаоцима препоручује да погледају инсерт из представе „Иду дани“, јер добро илуструје „ову ситуацију”.
Ж. Балабан
