Истраживање под називом "Истраживање фактора ризика злоупотребе психоактивних супстанци међу младима у Србији" је спроведено онлајн, на узорку од 3.488 ученика узраста 14 до 18 година у 45 средњих школа.
Психијатар проф. др Мирјана Јовановић каже да од 30 одсто ђака који користе алкохол, 13 одсто га користи викендом, око три одсто свакодневно. Дуван користи 20 одсто средњошколске популације.
Што се тиче марихуане, 25 одсто средњошколаца је пробало марихуану, док је осам одсто редовно користи.
Неку другу дрогу, пробало је 10 одсто тинејџера, а један одсто редовно користи.
"Тинејџерско доба је веома важно. То је доба развоја мозга, инсталирања искуства и учења, пут ка транзицији, ка одраслом добу. Врло је важно и да знамо да психоактивне супстанце нарушавају процесе учења, когнитивне способности, да нарушавају емоције и ултимативно уништавају шансу за успех овакве деце", каже Јовановић за Тањуг.
Она је навела да је важно да родитељи имају проактиван став и да није довољно само да причају деци, већ да подстакну дијалог са њима, да сазнају како се деца осећају, да ли су незадовољни, да ли им је досадно, а не само шта мисле о дрогама.
Психијатар проф. др Александра Дицков наводи да је циљ истраживања био и да се види колико су млади информисани о психоактивним супстанцама и колико су психоактивне супстанце доступне.
"Добили смо податак да 50 одсто младих информације о психоактивним супстанцама искључиво добијају од својих вршњака", каже Дицков за Тањуг и додаје да је степен информисаности младих о дрогама веома низак.
На питање да ли је у свим земљама света легализована марихуиана и да ли конзумирање марихуане утиче на процесе памћења, интелектуалне капацитете, одговори су били нетачни у 75 одсто случајева.
"Такође, млади не знају које су касне последице узимања екстазија, кокаина. У односу на синтетске дроге, става су да су синтетске дроге безопасне, мање опасне од природних дроге. О штетним последицама на централни нервни систем и менталне болести степен неинформасаности иде до 90 одсто", наглашава Дицков.
Забрињавајућа је неинфоррмисаност младих о штетном утицају психоактивних супстанци, а Дицков упозорава да је много лакше ући у свет наркоманије уколико се не зна које су последице.
Истраживање је показало да би се само трећина средњошколаца родитељима обратили за помоћ уколико имају проблем.
Око 45 одсто се изјаснило да има лошу комуникацију са родитељима, да их тродитељи не слушају довољно више од 70 одсто, 12 одсто младих да су били психички, а осам одсто физички злостављани.
Прошло је две године од почетка рада Комисије за борбу против наркоманије у школама, а начелница Центра за мониторинг дрога Министрарства здравља др Јелена Јанковић каже да су у школама спроведени програми који су препознати као програми који дају резултате, а да су резултати новог истраживања показали у ком правцу треба убудуће да се делује.
"Највише смо до сада радили на оснаживању породица и на јачању улоге родитеља и јачању поверења које деца треба да имају у родитеље и родитељи у децу", навела је она.
Циљ Комисије је да се у наредном периоду настави са обуком наставника, здравствених радника и родитеља како да оснаже своју децу да могу да се супроставе негативном утицају друштва, лошем утицају вршњака.
Истраживање фактора ризика злоупотребе психоактивних супстанци међу младима у Србији је спровео Институт друштвених наука у Београду у сарадњи и уз подршку Министарства здравља и компаније Алкалоид.
