Прича се да се и у Хрватској и у Босни одигравају корона партији, као и да се на порно каналима може пронаћи посебан одељак - секс са маскама. Ок, лудака је одувек било али зашто пензионери и сви савесни грађани који су сточки издржали затварање, сада морају да буду жртве силиконки и цајки. Е, то ми није јасно. Није ми јасна потреба да се праве луде журке и да се слави на све стране кад је смрт свуда око нас. Није ми јасна ни потреба Гранд и Хепи телевизије да се удара у општенародно весеље и да се пева са маскама.
Знам за ону изјаву да је гласно певање узрок српског ината и да је то изазвало оно „Ко не слуша песму, слушаће олују”, али ово је нешто потпуно другачије и корона, нажалост, показује у каквом том новом времену живимо. Времену у коме нема више алтруизма и солидарности за друге. Овде се свашта измешало, живи се у општој хистерији и стравичној паници и ужасном инаћењу опакој болести - ко по оној народној неће гром у коприве. Свако ко другачије мисли бива хејтован. Па је Новак Ђоковић крив опет што је био на босанским пирамидама са Ханком Палдум. Човек био и ништа није крио. Знам да је народ депресиван и да му треба песме. Али зар нисмо већ једном показали на мостовима да се песмом не може противи више силе. И да није тачна теза Митра Мирића „Не може нам нико ништа јачи смо од судбине”.
То што су неке јавне личности добиле корону па прегурале, па друге јавне личности добиле по други пут корону, само је информација да треба бити максимално опрезан. Ако вас нервира неки члан кризног штаба, не значи да треба да будете неписмени и глупи па да не пратите упутства која важе и у свету. То што су вас сви изнервирали и што тражите утеху у дернеку, кафани, лому - не значи да ћете ви оболети, али можете угрозити неку другу старију особу. Зар је толико тешко ставити вражију маску? Мада то одбијање, не чуди. Зашто имамо толико полних болести? То је због тога што Срби не воле да ту гумену нато империјалистичку гумицу стављају на свој понос. Зашто имамо толико пуно клубова који раде целу ноћ? То је зато што нас је неко по моделу масовне културе убедио да су певачице, силикони и провод важнији од здравља. Срећом, сада је штаб донео одлуку да се све затвара у 21, али већ чујем да се планирају приватне тајне журке, као у доба прохибиције.
Ништа се спектакуларно неће десити после ове пандемије сем што смо једну годину бацили низ реку као у песми групе „Индекси”. Богати ће бити још богатији, сиромашни ће бити још сиромашнији, али неки људи ће страдати због других који не носе маске и имају своје теорије завера. Као да су портали постали место где ћемо читати свакакве глупости. Зато је ту функција класичних медија да информишу али и да пруже квалитетну забаву кад су већ људи код куће. Нама на малим екранима не треба директан пренос посела из клубова. Сређом, снимљено је прегршт квалитетних домаћих серија, па осим ријалити лудила, има нешто и квалитетно да се погледа.
Ако ћемо стално у медијима због острашћености емитовати само оно што нам доноси паре и рејтинг, ништа нисмо научили од ове опаке болести. Ја знам да је корона свима тандрче по ганглијима, да су сви жељни живота, провода, дружења, журки, али није време за то. Не сећам се да је било ко од мог друштва тражио да му на вибер пошаљем песму „Позитивна сам”, не, сви траже само „Негатив” од Тијане Дапчевић и „Фрајли”. Данас је најважније бити негативан док већина по клубовима фура лажни позитивизам. Много сам се нагледао кругова пакла на страним каналима. И овога пута је најважнији наш лични пример и људски фактор. Док коначно Европа не почне да отвара границе нема шансе да имамо разлога да се веселимо по клубовима. За весеља нема разлога кад се не може отићи ни на сахрану људима који су нас напустили због ове модерне куге.
Александар Филиповић
