Атвуд се укључила у програм "Крокодила" из свог дома у Канади и прочитала је кратак одломак из романа "Слушкињина прича", који је смештен у дистопијску теократску Нову Енглеску 21. века.
Рекавши да је у нашем региону боравила у Македонији на граници са Албанијом, Атвуд је приметила да је предност земаља које су "историјска жаришта" што имају занимљиве писце.
"Живимо у доба када не гласамо за дивне, већ за најмање лоше. Са (Јосипом Брозом) Титом је могло бити боље али и лошије. Кад је умро дошли су ратови", рекла је Атвуд посетиоцима "Крокодила" у амфитеатру испред Музеја Југославије и Куће цвећа.
Говорећи о настајању "Слушкињине приче" Атвуд је рекла да се говори да су пуританци у 17. Веку напустили Енглеску и дошли у Америку у потрази за верским слободама, али то није тачно јер овде нису предвиђали слободу за друге.
Подсетивши да се данашње Сједињене Државе настале на наслеђу пуританаца, Атвуд је рекла да се пишући роман питала да ли би евентуална диктатура у САД имала такве теократске основе.
Према њеним речима, проблем у САД је што су економске основе постављене "Њу дил" реформама тридесетих растурене са председниковањем Роналда Регана од кога је "све више моћи дато корпорацијима".
Реакције на "Слушкињину присчу" у Великој Британији биле су да је духовита, јер су своју теократску револуцију имали у 17. Веку, док су у родној Канади сматрали да то не може да се деси код њих.
"С једне стране су у САД рекли ''Маргарет не буди глупа, не може се то десити овде, ми смо водећа демократија''. С друге стране, на Западној обали је било: ''Колико нам је остало времена?'' Кад је Доналд Трамп изабран рекли су: ''Како си знала?''", рекла је Атвуд.
Списатељица је оценила да је жене и данас могуће поново везати за кућу и да је довољно да се контролишу њихове финансије, "а најбољи начин је преко кредитне картице".
Атвуд је нагласила да би волела да пресане бити релевантна јер не пише "овакве књиге надајући се да ће их људи спроводити".
Упитана да прокоментарише оцене да су жене писци тренд, Атвуд је рекла да "жене читају више романа, тачка".
"Читају и мушке писце, нису избирљиве. Ја читам доста романа мушких писаца, али и женских, поготово ако су кримићи. Кажу да жене имају посебно злокобну машту", приметила је књижевница.
Атвуд је са "Крокодила" поздравио карикатуриста Душан Петричић који је био њен сарадник на неколико књига, а списатељица је рекла да је "добар илустратор".
"Нисам му говорила шта да ради, смо је то урадио", рекла је Атвуд.
Петрич се захвалио Атвуд што је пристала да учествује на "Крокодилу" као регионално важном фестивалу, а потом је пред неколико стотина посетилаца у испуњеном амфитеатру говорио о својој каријери, током које је провео две деценије у Канади.
Говорећи о свом роману "Цркни, љубави", из кога је прочитала један одломак на шпанском, уз превод на српском на платну, Харвикс је рекла да књига показује "колико је политизована цела прича око материнства".
Према њеним речима, када је у питању послепорођајна депресија "најлакше је за жене рећи да су луде или психопате, али иза свега стоји много већи проблем".
Харвикс је рекла да је њена књига феминистичка и аутобиографска "у најбољем смислу" и да је, пошто има децу, написала "Љубави, цркни" "баш зато да не би била као мајка из књиге".
"Ова књига је мени донела много проблема као што се дешава са ''добрим књигама''. У неким државама су мислили да сам заиста и убила своју децу", рекла је Харвикс.
Пошто ће се по њеном роману снимати филм, Харвикс је истакла да јој је битно да не улепшавају текст.
Упитана шта мисли о побачају, Харвикс је рекла да је мучење за жене приморавати их да буду и не буду мајке, да остану са децом или да им их одузму из политичких разлога.
"Ова књига говори о различитим начинима мучења, укључујући и брак", рекла је Харвикс.
Списатељица Асја Бакић је рекла да иде против идеје да мора бити допадљива другим људима, и да је проблем што кад напише нешто критички о другима то се схвата као напад на личност.
Бакић је, између осталог, рекла да јој је највећи проблем кад види на друштвеним мрежама да неко дели садржаје и пропагира политичке идеје које могу наудити другима.
"Фашизам није нешто с чиме се расправљаш. Подвлачиш црту", рекла је ауторка из Босне и Херцеговине, која је посетиоцима прочитала своју причу "Посљедња вечера".
Писац Александар Шурбатовић је рекао да је свој роман "Турчин шахиста" изузео из свих награда као једну врсту експеримент, јер је хтео да покаже другим ауторима да је "могуће презентовати роман а да награда не буде сврха, циљ коме путује".
"Мислим да у у овој земљи има превише награда. Има и превише писаца, морамо признати. Мислим да се све то девалвирало", оценио је Шурбатовић, уредник у издавачкој кући Дерета, приликом свог гостовања.
Ангажовани репер Марчело је извео песму "ЈБГ" са актуелног албума "Нојева барка" који је описао као роман у стиху.
Ин мемориам сегмент посвећен је глумици Мири Фурлан (1955-2021), а о њој су говорила колегиница Мирјана Карановић и књижевни издавач Иван Бевц.
Разговоре су водили Мима Симић, Румена Бужаровска, Дашко Милиновић, Јасмина Ахметагић и Силвија Монрос.
"Крокодил" под називом "Година магијског мишљења" траје до 19. јуна у Београду на отвореном у амфитеатру Музеја Југославије и у Центру за културну деконтаминацију, уз разговоре саписцима,,музичке наступе, сценска извођења, перформансе и друго.
Фестивал се наставља у Новом Саду 23. и 24. јуна под називом "На маргини" у склопу програмског лука Тврђава мира Европске престонице културе Нови Сад 2022.
