– На тај начин желимо да активирамо младе да сами буду носиоци позитивних друштвених промена, односно да кроз било који вид уметности покажу шта знају – истиче портпаролка асоцијације „Културанова“ Јелена Божић. – Бавимо се процесом у младом човеку, на који начин може допринети бољој друштвеној промени и развоју интеркултуралности, како на локалном нивоу, тако и на интернационалном.
Један од најуспешнијих пројеката асоцијације „Културанова“ је традиционално акустично композиторско такмичење „ТАКТ“, фестивал који се одржава осму годину заредом.
– То је једна лепа прича, која је почела пре осам година у кафеу „Перо“ – потврђује Јелена Божић. – Неколико њих је седело и чула се констатација „Јесте ли приметили да се десет година на радију врте исте песме? Хајде да направимо нешто ново, да некоме непознатом пружимо прилику, чујемо и видимо како он нешто ради.“ Почео је као локални фестивал и дошли смо до тога да је ове године интернационални – три дана богатог програма, који ће обухватити представе, музичаре, пројекције филмова, изложбе... Током свих тих година, идеја је да се младима приближи уметност, а потом и да им се пружи прилика да неко чује за њих. Постоје људи који много вреде, изузетно су талентовани и много знају, а немају простор ни могућност.
Пројекат „Музиканова“, који подржава ОПЕНС 2019, замишљен је као својеврсна музичка лабораторија.
– Окупили смо младе из света музике, али и фотографе, камермане, дизајнере звука, и успели смо да им обезбедимо студио у којем ће да вежбају – објашњава Јелена. – У склопу тога имали смо едукативну радионицу, а резултат су три бенда који ће на фестивалу „ТАКТ“ извести своје ауторске песме. Желимо да покажемо младима да, иако им се чини да у неком месту нема прилике за њих и да им нико неће помоћи, постоји неко ко жели да им обезбеди све потребне услове.
Кад је реч о театарској продукцији, много је урађено, почев од традиционалних оквира до перформанса који се изводе на улицама. Задатак свега тога је да покрене на размишљање, представи културу и уметност у смислу позоришта, али и особе.
– Тренутно имамо пројекат „Театарнова“, такође у склопу ОПЕНС-а, који окупља младе који су желели да се опробају у свету глуме – наводи Јелена. – Све раде сами, смишљају сценарио, режирају и пишу текст. Назив представе је „О усамљености“ и такође ће бити приказана на „ТАКТ“-у.
У партнерству с Мађарском, Румунијом и Француском, у току је пројекат „Плеј мобајл“, који се одржава у по три мања места у све четири земље, што је укупно 12 градова. Идеја се огледа у томе да екипа младих у року од пет дана осмисли представу, која буде приказана на улици.
– Идеја је да се помере границе, да се види како људи реагују на то непознато, кад пред њих изађе маса људи која изводи неки перформанс – уз осмех каже Јелена. – Све то буде веома занимљиво, поготово уз чињеницу да припрема представе за само пет дана доноси посебну „фрку“.
Сегмент издаваштва у асоцијацији „Културанова“ је, може се рећи, најмлађи. У оквиру едиције „Иза барикаде“, објавили су две књиге, а у припреми је и трећа. Реч је о збиркама кратких прича, а у плану је да једно дело обухвати и више аутора. И ту се младима пружа прилика да се изразе и да се кроз књижевност чује за њих.
Два нова пројекта на јесен
Асоцијација „Културанова“ прихваћена је у европским земљама и њиховим фондовима, и део је великих интернационалних пројеката. Од октобра ће бити покренута два нова – „Трејн арт“ и „З-елементс“.
– Желимо да идемо напред и зато је потребан неки баланс у смислу тога на који начин да не радиш према старим методама, а да задржиш вредности. И ми у „Културанови“ увек кажемо да је сам процес много важнији од производа. Нама је много важније како ће се млада особа развити, шта ће научити у, рецимо, припреми представе, које ће препреке прећи, каква ће изаћи из тога и колико ће моћи након тога да ради на себи, него да ли ће доћи хиљаде људи и продати се не знам колики број карата – закључује Јелена Божић.
Уметничке интервенције у организацијама, као четврти стуб асоцијације „Културанова“, доносе нешто потпуно другачије.
– Уметници одлазе у различита предузећа и бизнис-моделе, посматрају како све функционише и пружају креативна решења за проблеме. Реч је, заправо, о размени знања – кад нешто посматраш из уметничког угла, можда ћеш другачије сагледати решење. Пословни и уметнички модел јесу супротности, али то не значи да један другоме не могу допринети.
Б. Павковић
Фото: „Културанова“
АНКЕТА
ДА ЛИ ВИДИТЕ СЕБЕ У УМЕТНОСТИ?
Лука Голе, студент:
– Слабо познајем ту област, не разумем се толико. Студирам безбедност и криминалистику, тако да ме та тема више занима и на то сам усредсређен. Част изузецима, мислим да већина младих, али и грађана Србије уопште, није довољно заинтересована за уметност јер је, поготово у тој сфери, тешко пронаћи посао.
Немања Николић, студент:
– Пре студија сам био више заинтересован за ту тему, међутим, посвећеност учењу мало је оставила уметност по страни. Највише ме је занимало сликарство, конкретно иконографија, и то врло рано, од шесте до девете године. Кад је реч о будућности, ако бих имао подршку и довољно новца, сигурно бих се поново тиме бавио.
Петар Маџарев, пољопривредник:
– Интересовала ме је глума, а као дете бавио сам се рецитацијом. Не могу сад да се сетим шта сам све рецитовао, али то је било током основне школе, ишао сам и на такмичења. Мислим да бих се и у глуми добро показао, али нисам имао прилику тиме да се бавим. Култура и уметност су изузетно значајни, али млади више воле компјутере.
Ајла Адиловић, инжењерка заштите животне средине:
– Јапанска култура ме за сада највише занима, а све је кренуло од научнофантастичних димензија јер сам у томе пронашла много тога што ми се допада, а не могу да опишем зашто. Почело је од анимираних филмова, а читам доста књига, манги и стрипова, посећујем различите радионице на ту тему, тако да се на тај начин тиме бавим.
Ивана Ђорђевић, студенткиња:
– Не бавим се уметношћу, нисам никад имала неку наклоност према томе, али људи у мом окружењу су били заинтересовани и због тога имам позитивно мишљење. Ко год има афинитет, требало би да се бави тиме, а исто тако мислим да уметност не долази много до изражаја. Разлог за то је можда што не доноси довољно новца.
Јелена Вујовић, ученица:
– Веома ме занима уметност, раније сам много цртала. Цртам и сад, али ређе. Кад сам била млађа, цртала сам природу и животиње, а сад више људе и доживљаје. Сматрам да је уметност међу младима слабије популарна, можда зато што у тој теми не виде перспективу. Познајем можда троје људи који се тиме баве.
Б. Павковић
Фото: В. Фифа
Пројекат је реализовала ДВП Продукција уз подршку Града Новог Сада а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
