Да прича буде још бајковитија, ово домаћинство смештено је у Улици сунцокрета, чији назив није ништа мање маштовит од амбијента у ком су одрастала деца и унучићи њихових власника.
– Када смо пре 50 година од тадашње власнице купили кућу, врт је већ постојао – рекла је Марта Креста. – Ја сам све ове деценије настављала да га уређујем, ширим, негујем. Како ја бринем о врту, пилићима, кокошкама и петлићима, тако је мој супруг, с друге стране, развио прави бизнис, па сада узгаја козе и зечеве. Број животиња је раније био већи, али ми више нисмо у стању да улажемо толико труда у узгој.
Док смо разговарали с Мартом о цвећу и животињама, у позадини је певао десетогодишњи петао Пера, са канyама дугим чак седам центиметара. Он је, како открива саговорница, најпоноснији певац у великом јату украсних гаћана, па му се сви диве. Комшије га често фотографишу, каже, и надају се да ће завршити на страницама часописа. Некада је двориштем певушило десетине ћурки, патки, гуски, а на широком земљишту, уместо траве за козе, расли су мак, кромпир, пасуљ, лук...
– У мом врту расту руже, које деда воли највише, потом мушкатле, амарилиси, петуније, кане, кадифице различитих боја, а превасходно црвене и жуте – објаснила је Марта Креста. – У пролеће се највише обрадујем цветовима амарилиса и прелепим нијансама розе, лила и беле боје. Неки су и шарени. Од воћки имамо трешње и крушке, али их је с временом све мање. Велики број вишања осушио се након бомбардовања, а услед недавне олује срушена је прелепа, висока липа. Срећом, пала је тако да није оштетила ни шупу, ни обор за козе.
Како је напоменула домаћица, ниједан цвет у животу није купила, све их производи сама. Куда год да оде, набави понеки пелцер и забоде га у земљу. Зими их поклопи флашама, кроз чија грла допире неопходан кисеоник, а кад дође пролеће, пресађује их у врт. Свака биљка, каже, успева, без обзира на то што башту одржава спонтано. Време проведено међу цвећем никада није доживљавала као обавезу, већ као дневну дозу уживања.
– Одржавање цвећа није обавеза, већ саставни део живота – рекла је. – Љубав према природи, биљкама, животињама, понела сам из родног села, смештеног на Тиси, у Банату. На обали, уз реку, где сам као девојчица научила да пливам, расла је посебна сорта јоргована. Ми смо их звали „дупли јорговани”. Мештани су покушавали да га засаде у другим деловима села, али нигде више није успевао. Заједно са јоргованом, на обали Тисе расла је и моја љубав према природи.
Д. Клашња
Фото: Приватна архива
Проглашење победника 5. септембра
Победници конкурса за „Најлепшу башту Новог Сада” биће проглашени 5. септембра од 18 сати у Француском институту (Булевар деспота Стефана 5). Свим пријављеним кандидатима биће уручене захвалнице, као и симболичне награде, а победника очекује путовање за две особе на продужени викенд.
У оквиру програма, биће представљено пет најлепших башти Новог Сада, а присутнима ће се обратити организатори конкурса, чланови уваженог жирија, као и победници претходних конкурса, с идејом да дочарају изгледе башти и ван оквира наше земље, те поделе нека драгоцена искуства која учесницима могу бити од значаја. Програм ће уприличити Јелена Бучер са музичком пратњом.
Акцију „Најлепша башта Новог Сада” пету годину заредом организују лист „Дневник”, Новосадска телевизија и компанија „Color Media Communications” у сарадњи са Француским институтом у Новом Саду.
