Идеја акције је унапређење заштите и очувања животне средине кроз награђивање, у чему су и ове године, као предлагачи, учествовали појединци, организације и институције из целе Србије. Акција је покренута пре 38 година, а већ 12 година организују је Радио Београд 2 и Покрет горана Војводине.
- Залагање за животну средину некада је звучала као нека врста егзотике, међутим, данас екологија представља врло важну тему – нагласио је главни и одговорни уредник Радија Београд 2 Радоман Кањевац. – Многи људи нису чули за еколошке организације, нити за еколошке акције, али су сви чули за ово признање, јер је то прилика да наградимо људе који су у овој години учинили нешто добро за животну средину. Пре неколико месеци радио сам интервју са патријархом Порфиријем, који је, говорећи о пандемији, рекао да нам се планета тиме свети за небригу коју смо према њој показали током протеклих деценија.
Добитници признања “Зелени лист” за подизање еколошке свести и активности у области очувања животне средине су Удружење “Стоп кафилерији”, “Еко стража”, Подрињски антикорупцијски тим, Иницијатива “Право на воду”, Еко-панчевачки рит, Удружење “Екомар”, “Балкан греен енергy нењс”, емисија “Марка жвака”, Драгана Арсић, Рамо Тахировић и Небојша Бата Јоксић. Специјална признања “Зеленог листа” додељена су Амбасади Краљевине Шведске и Миодрагу Обрадовићу. Велики је број загађивача, те су ове године додељена чак три “Црна листа”, и то Скупштини општине Пријепоље, фирми “Сербиа Зијин Цоппер ДОО Бор” и Републичка ветринарска инспекција.
- Током протеклих месеци видели смо велики број активности и људи који желе да се ангажују у области заштите животне средине, те је за очекивати да ће се у неком наредном периоду ти људи више дружити и са већим ангажманом учествовати у решавању еколошких проблема - рекао је председник Покрета горана Војводине Алекса Јефтић.
Акцију је пратила изложба “Полиетиленски пејзажи“ фото-репортера листа „Дневник“ Слободана Шушњевића. Изложбу чине фотографије с мотивима најлон-кеса у разним бојама.
- Мени је интресантна чињеница да сви о најлон-кеси говоре у негативном контексту, да би је требало укинути и измишљају нешто што се зове биоразградива кеса – објашњава Шушњевић. – Биоразградива кеса се само брже распада, међутим, нису кесе саме себе закачиле на дрво, нити бациле у реку или поток. Изложбу сам назвао пејзажима јер када се људи опусте и не посматрају на фотографијама објекат за који знају да је на њима, него само боје, неки су видели море, поље чаја и залазак сунца, олују или цвет... И опет се враћам на то да кеса сама није крива зато што се налази свуда, баш као ни жваке или опушци.
Б. Павковић
