Та спортска манифестација осмишљена је у духу националног идентитета и витешке традиције, а у складу са тим, и лекари Дома здравља ће кроз здравствено информативни материјал истицати и здраве начине живота и подсећати на значај физичке активности и правилног бављења спортом.
„Са Домом здравља већ дуго сарађујемо, а сада смо то и озваничили“, рекао је Алекса Балашевић који је, као представник манифестације “Мегдан - тамо где му је место” потписао уговор о сарадњи са директором ДЗНС др Веселином Бојатом.
„Вршачко насиље је свуда око нас, а најбољи лек за то је спорт. Кроз овај пројекат, који је подржао и Град, планирамо да наставимо сарадњу са Домом здравља, баш због усмеравања на решавање проблема вршачког насиља.“
Иако се “Мегдан” бави борилачким спортом, Алекса Балашевић је објаснио да би се и у случају било које друге дисциплине та манифестација усмерила на борбу против истих лоших појава у друштву.
„“Мегдан” смо изабрали јер сматрамо да је манифестација која се на прави начин бави неговањем традиционалних витешких вредности и даје основа да се младалачка енергија спроводи у добром правцу, ка спорту, али и витештву и јунаштву“, каже директор ДЗНС др Веселин Бојат.
Малишани се жале
По речима Мирјане Николић из Саветовалишта за младе у ДЗНС, деца се жале на све облике насиља. Физичко насиље је, каже, најуочљивије, али је дечја патња велика и случају емотивног насиља, као и све раширенијих облика електронског насиља. Нагласила је да се не сме зборавити ни на сексуално насиље, а да је од изузетне важности едуковати и одрасле и децу да препознају насиље и како да се боре против таквих појава.
Он је додао и да се Дом здравља, између осталог, бави управо превенцијом вршњачког насиља, а у току прошле године имали су 22 предавања, четири семинара и 82 радионице на ту тему, са 1.689 корисника. Специјалиста здравствене психологије у Саветовалишту за младе у ДЗНС Мирјана Николић објаснила је да им се млади, практично, свакодневно јављају, јер је насиље вема присутно и у основним и у средњим школама, чак много више него што се претпоставља.
„Јер, млади или не препознају насиље у правој мери, или се плаше последица ако пријаве насилнике“, појасила је она.
„Приметили смо да омладина нема довољно знања, али ни смелости и социјалних вештина да се благовремено супротставе насиљу.“
Она је упозорила да последице вршњачког насиља могу бити дугорочне, да некад трају и читав живот, па чак могу бити и фаталне.
Д. Ристић
