- Усавршавање се спроводи у оквиру националног пројекта “Негујмо српски језик”, а усвајају се врло значајне информације за запослене у просвети, у смислу како треба да разговарамо, где су нам мане у комуникацији, у наступу и разговору са родитељима, па и у колективу – објашњава Дина Вучинић. - Град Нови Сад и Градска управа за образовање издвојили су одређени новац како би семинар могли да одржимо и у новосадским школама за преко 300 наших ђака, који ће имати 16 сати обуке, распоређене по данима. Свесни смо да деца у својој комуникацији користе разне пречице, стално су на телефонима и мало заборављају српски језик и културу изражавања, стога се на томе мора додатно радити.
Глумац Позоришта на Теразијама и један од оснивача Удружења “Изражајност” Милан Босиљчић рекао је да је Удружење настало и дуги низ година ради са циљем обуке и образовања просветних радника, првенствено тако што је Завод за унапређивање образовања и васпитања акредитовао семинаре на тему културе говора, које су они осмислили. Неколико година уназад спроводе једнодневне едукације по разним школама у Србији, а конкретно је стручни семинар препознало Министарство просвете, науке и технолошког развоја као пројекат од националног значаја.
За образовање шест милијарди
Према речима чланица Градског већа за образовање Дине Вучинић, буџет за образовање у Новом Саду износи преко шест милијарди динара.
- Трудићемо се да сви вртићи у нашем граду буду и даље бесплатни – казала је Вучинић, додавши да су завршили са градњом вртића у Ораховој улици, ускоро се завршава и проширење Исидорине гимназије, као и ОШ “Иван Гундулић”. Завршена је изградња Музичко–балетске школе са концертном двораном, а ускоро се креће са реконструкцијом ОШ “Васа Стајић и Средње медицинске школе “7. април”.
- Идеја је била да обиђемо седам градова, односно школских управа, те смо стигли и у Нови Сад, те хвала Градској управи за образовање што је препознала значај ових предавања и обезбедила нам простор и укључила новосадске школе – каже Босиљчић. – Семинарима присуствују по један учитељ, професор српског језика и стручни сарадник из различитих школа, који ће, кад прођу кроз овај систем образовања, наставити даље да га спроводе у својим школама, до деце у настави. Циљ је да подигнемо културу говора на виши ниво јер смо сви сведоци да је она доста запостављена. Деца све мање користе речи српског порекла, а све више скраћенице страних значења, што је велики проблем. Поред тога, кроз семинаре нудимо вештине како да се сутра на тржишту рада, али и уопште у животу изразе и кажу оно до чега им је стало на леп и сугестиван начин, са добром артикулацијом и јасноћом својих мисли и говора.
По његовим речима, неформални вид образовања који они спроводе може доста тога да унапреди. Зато они путем едукације покушавају да попуне те празнине и помогну образовном систему у одржавању и неговању нашег писма.
- Доста смо упућени у део образовног система, радимо са просветним радницима и децом, те смо уз подршку и суфинансирање Покрајинске Владе - Секретаријата за културу издали прво наставно средство које је икада изашло, а званично се користи у настави од трећег разреда основне па до краја средње школе у Србији и Републици Српској – изјавио је наш саговорник.
Енглески сленгови
Глумац Позоришта на Теразијама и један од оснивача Удружења “Изражајност” Милан Босиљчић рекао је да Матица српска већ годинама покушава да направи чувени речник српског порекла. За сада су странице исписане до слова “П”, а књига већ броји преко пола милиона речи српског порекла. Са друге стране се у комуникацији користи, у просеку, 2.000 речи не би ли се изразили.
- Млади данас у те сврхе користе многе речи енглеског порекла, попут “ок” или “кул”, што је проблем – тужно ће Босиљчић. -Радили смо у многим београдским школама, када смо сведочили говору ђака наставници којој је, уместо “не знам”, одговорио ИДК, користећи скраћеницу “I dont know” енглеског порекла. Ми кроз семинаре подстичемо младе да нађемо заменице српског порекла за те речи и покушамо да их применимо у свакодневној комуникацији.
– Оно што је Град Нови Сад препознао и помогао у реализацији јесу 40 радионица са децом у трајању од по четири сата. Тако ће преко 300 најмлађих и оних мало старијих проћи обуке и добити јасне смернице како да унапређују своју културу говора и да покренемо свест о томе колико је одрживост културе српског језика за наш живот важна.
И. Бакмаз
