Пратилац треба да је уз дете у школи и код куће, све док му је потребна помоћ и подршка, али да је у оквиру прихваћеног радног времена од осам сати дневно. У Новом Саду обезбеђен је по један пратилац за 355 деце, пружалац услуге је Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић” с домом ученика, а одлуком о градском буyету за 2020. годину у ту сврху обезбеђено је 168.500.000 динара.
Да би се услуга личног пратиоца побољшала, уредила и заштитила, оформљено је Удружење „Покрет за социјалну инклузију”, а председница Нина Недовић истиче да је, због специфичног начина организовања наставе, највећа брига особа које се баве тим захтевним, емотивно и физички исцрпљујућим послом, изузетно мала зарада и да деца немају одговарајућу подршку током читаве године, већ само док траје школа.
– Пратиоци на сат добијају 201 динар и на крају месеца предају надлежнима попуњену сатницу за претходни месец и евиденцију активности рада с дететом. С обзиром на то да деца због коронавируса не похађају редовно часове, пратилац месечно једва може да заради од 6.000 динара до 10.000 – објашњава Нина Недовић, додајући да се с тим новцем не може пристојно живети. – Правилником је уређено да право на накнаду трошкова за услугу личног пратиоца детета родитељ може остварити за највише 40 часова недељно. У часове пружања услуге урачунава се време проведено на путу од куће до васпитно-образовне установе, боравак у школи или вртићу према наставном плану и програму, односно распореду наставних и ваннаставних активности у које је дете укључено. Спорно је што је та услуга ограничена на школску годину и престаје 30. јуна. Након тога деца немају право на личног пратиоца док поново не седну у клупе 1. септембра. Деца с инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, изузетно су осетљива категорија друштва, којој је потребна посебна подршка и пожељна је дневна рутина, па током летњег распуста многа назадују, губе радне навике и заборављају бројне ствари које су уз помоћ пратиоца научила, што је био случај и у време ванредног стања.
Наша саговорница подсећа на то да је у марту уведено ванредно стање и да се Удружење тада обратило градоначелнику, Градској управи за социјалну и дечју заштиту и ШОСО „Милан Петровић” с питањем шта ће бити с децом са сметњама и пратиоцима током ванредног стања. Из Града су казали да је, узимајући у обзир тешку материјалну ситуацију личних пратилаца насталу због примене мера за спречавање ширења коронавируса, и у намери да се изнађе најбоље решење за накнаду трошкова за услугу личног пратиоца, Градски штаб за ванредне ситуације 16. априла донео наредбу којом је прописао да се, без обзира на број часова стварно пружених услуга, личним пратиоцима исплати пружање услуге за 40 сати седмично. Уколико је према достављеном извештају о пруженим услугама, број тих часова у месецу мањи од 40 седмично, пружалац услуге је дужан да разлику до 40 часова седмично реализује накнадно, након престанка ванредног стања, а најкасније закључно с извештајем за децембар.
Ипак, из удружења и даље страхују да ће све више личних пратилаца одустати од бављења тим послом због изузетно мале зарада, што ће довести до тога да ће се та услуга угасити. Они наглашавају да ће највећу штету претрпети деца с инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, јер имају вишеструке користи и право да се активно укључе у друштвени живот. Од надлежних смо добили одговор да, „имајући наведено у виду, Град ће и убудуће водити рачуна и настојати да олакша положај, како корисника услуге, тако и личних пратилаца деце”.
С. Ковач
