Наиме, да би активирале сеоску средину и спојиле оне који своју креативост испољавају на различитим рукотворинама, Јасминка Башић и Марија Савић су 2012. године основале то удружење и од тада до данас наступају на разним манифестацијама у граду и околини.
Како кажу, Фрушка гора им је одувек била инспирација, те је довољно да се прошетају тамошњом шумом, погледају распламсане боје и облике дрвећа и лишћа и да им се јави нека нова идеја за производе.
– Све је почело од израде накита, и на то смо још увек највише фокусиране, али волимо и да сликамо и осликавамо стакло, радиле смо и уникатне торбе, кецеље итд. – прича председница Удружења Јасминка Башић.
– Нас две смо једине активне. Иако то може промовисати Старе Лединце, за константан рад у Удружењу нема много заинтересованих, али нас подржавају млађе жене. Додуше, оне имају децу и запослене су, имају доста обавеза, па дођу повремено да нам помогну и учествују у нашем раду.
Удружење „Гороцветни Срем” сваке године у децембру организује новогодишњи сајам у просторијама месне заједнице Стари Лединци, где окупе креативке из Новог Сада, Ковиља, Беочина, Раковца и других околних места, па је то прилика да сви мештани погледају и купе уникатни накит, гардеробу, детаље и друге радове тог удружења, али и других.
– Људима се допадају такве ствари, али платежна моћ је толико мала да наш рад остаје само на хобију и љубави – објашњава наша саговорница. – Излагали смо на свим дивним манифестацијама у граду, попут „Новосадског ноћног базара”, „НС маркета” и других, али ретко ко хоће да купи рукотворине. Мислим да нама, као малим ствараоцима, не иде баш наруку такав вид продаје јер су закупнине тих места прескупе за нас, није нам исплативо.
Марија Савић је додала да не желе да развијају свој рад као бизнис јер им није у циљу да буду предузетнице, због тога што све то раде из љубави и не гледају на израду рукотворина као посао.
– Ми баш и нисмо жељне и вољне да све радимо као менаyери и да на наше радове гледамо као бизнис – да је тако, морале бисмо много више да се ангажујемо и улагања би била већа – казала је Марија. – Било би добро да за нас који нисмо предузетници и у могућности да стварамо и улажемо нешто више, постоји простор у граду у којем бисмо без неке котизације могле приказати и приближити људима наш рад. Тако бисмо могле добити повратну информацију, али и уложити новац од продаје у материјал.
В. Бијелић
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
