Дословни превод је „Од мноштва једно”, а ауторка изложбе, мастер студенткиња Академије уметности Душка Миладиновић објашњава да се у начину изражавања определила за позивање на ствари које су познате њој и њеним вршњацима. У свакој графици покушала је да сакрије нешто, али сматра да се ипак назире одговор је ли то чежња, љубавно писмо, нешто за чим жали или животна искуства као део свакодневице, провучена кроз визуелни језик.
– Од мноштва утисака покушала сам да склопим једну ствар и поетику која ће све обухватити, да је сажмем у рад који прича одређену причу – открива Душка Миладиновић. – Веома ми је важно да, пре него што било ко размисли о томе шта сам ја сакрила у тим делима, пронађе неку своју асоцијацију, тајну и чежњу, да утка себе. Ови радови су само моји, лична инспирација, „хигијена мозга”, другачији од нечега што се од мене очекује на Академији.
Изузетно воли филмска остварења.
– Надам се да ће у мојим делима публика препознати моје омиљене режисере, пронаћи Стенлија Кјубрика, Дејвида Линча, Арија Астера, Берија и Сема Левинсона, да ће пронаћи дозу ироније – наводи ауторка. – У мом раду постоји доза аутоироније. Ово је максимализам, постоји моменат у којем исмевам целокупно искуство на интернету. Моје графике можда јесу драматичне, али не очекујем да држе пажњу. Буквално, погледај секунд и по и иди даље, немој размишљати о њој. Доживи сићушну катарзу, окрени се и иди својим путем. Чула сам коментаре да умеју бити мрачне и депресивне, али надам се да публика то неће пронаћи.
Своју изложбу види као нову врсту језика и изражавања.
– Графика је, као форма, изузетно присутна, урезана нам је у свест. Свака од композиција које видиш, рецимо, на мобилном телефону, јесте графика. Великом графиком указујем на малу емоцију, пролазну. Ти ћеш бити суочен с великим мотивом, одштампаним на тешком папиру, али заборави је за минут, испричај сам своју причу – поручује Душка Миладиновић.
Б. Павковић
