Шивењем је почела да се бави након пандемије коронавируса, када је од тетке на поклон добила нову машину, иако то није очекивала. Данас су њене витрине и полице препуне креативних украса, који су настали као резултат жеље да усрећи своје укућане, али и најближе пријатеље, којима би поклањала своје декоративне јастучиће, направљене од разних материјала.
− Жеља за учење кројачког заната јавила ми се уочи почетка 2020. године, када сам пожелела свој дом да претворим у малу празничну оазу − казала је за „Дневник” Сања Арбутина Ћирић. − Једном приликом ме је тетка питала шта желим за новогодишњи поклон и рекла сам јој да бих волела да имам половну машину за шивење, да научим да шијем за своје потребе и да сашијем нешто по свом укусу. Скоро сам и заборавила на ту жељу, али тетка није. Дошла је с новогодишњим поклоном, и то не са половном машином, већ новом. Мојој срећи није било краја, поготово што ћу коначно и ја нешто сашити.
Саговорница признаје да јој је неко време машина стајала неупотребљена, али је након епидемије коронавируса кренула у авантуру и већ тада, након креативног нереда, сашила прве ствари, као што су столњаци и завесе, креветићи за псе и мачке и оделца за лутке.
− Пошто имам пса пекинезера, хтела сам да њему буде што удобније, а ускоро планирам и да променим материјал, да буде мекши − каже Сања. − Исто тако, не заустављам се и кад су јастучићи у питању, стално тражим нешто ново, испробавам нов материјал, док најчешће користим тегљиви плиш, памук и постељно платно.
Током зиме Сања Арбутина Ћирић прави јастучиће у празничном маниру, а на пролеће шије декоративне украсе за намештај, у цветним бојама. Када отопли, труди се да сваког месеца има неки хоби, некад прави колаче и торте, некад шије и са успехом уређује малу башту у дворишту породичне куће, која је победила на прошлогодишњем конкурсу „Најлепша башта Новог Сада”.
− Једног дана бих желела да сашијем неку одевну комбинацију, али за то треба много више времена и улагања. Као неко ко је креативац у души, не планирам да се зауставим на шивењу и кројењу већ имам жељу убудуће још неким хобијем да се бавим. Човек се учи док је жив и само се упорност исплати − закључила је Сања.
А. Чегар
