Дудећи по посећености, још увек је неоткривен великом броју Новосађана. Бувљак “Сателит” који се некада налазио надомак Сателитске пијаце, сада, смештен на углу Булевара Јована Дучића и Улице Бате Бркића, за све љубитеље провода међу “дрангулијама”, отворен је сваког дана од 7 до 15 часова.
Његов шарм не чини само особитост амбијента, већ и широк избор производа на тезгама, а како уз разноврсност понуде увек иде и различитост карактера продаваца и купаца, бувљак на Сателиту је прави отворени музеј покретних експоната.
Један од продаваца је Ладислав Адам (66), школовани трговац и пензионер, с 30 година искуства у уличној продаји. На “тезгама” овог продавца најчешће можемо видети уметничке слике, широк избор књига и музичких дискова. Адам највише воли да продаје оно у чему и сам ужива, а то су предмети уметничке и духовне вредности.
- Морамо познавати предмете које продајемо - каже за “Дневник” Ладислав Адам. - Књиге које продајем су изузетно јефтине. Цене књига крећу од 50 динара, неке су 100 или 200 динара, а највиша цена књиге је 1000 динара.
С друге стране, бувљак не би био бувљак када понуда на тезгама не би била разноврсна и повољна, па тако и Ладислав продаје све што помисли да би било примамљиво посетиоцима.
- Мој мото је јефтина набавка - брза продаја. Најбрже се продају најјефтији производи, а како је интересовање за овај бувљак веома мало, понекад је права уметност остварити зараду. Када се интересенти појаве, увек буде ценкања. Оно је основа пословања – каже Ладислав Адам, који за крај помирено износи наведени закључак као својеврсну филозофију.
На овом бувљаку, ушушканом у зеленилу Сателита, често се продају стварчице високог квалитета: маркирана гардероба и обућа, декоративни предмети високе естетске вредности, ручно рађен накит и кућни апарати, попут микроталасне пећнице или музичких линија, и то све по ниским ценама. Сателитски бувљак, очигледно, откако постоји диктира потпуно свој, јединствен систем вредности...
Квалитет за мале паре
О.О. (66) је пензионерка и кројачица, а уличном продајом на овом бувљаку бави се од првог његовог дана, пуне три године. Она ручно израђује и поправља накит: минђуше, наруквице и огрлице, те их продаје по ценама од 50 до 300 динара. Оно што је уочљиво већ на први поглед јесте квалитет и естетска вредност накита.
Једна од продавачица је З. С. (62), по занимању фактуриста, редовно запослена у “Дечјој болници”. Бувљак је за њу могућност додатне зараде, али и доза лепог расположења. У контакту с људима и активностима које подразумева рад на бувљаку З.С. у потпуности заборавља на своје проблеме, опушта се, а с бувљака одлази кући насмејана.
М.С. (61) ради на бувљаку три године, а новац који заради једини јој је извор прихода. Некада се, како открива за “Дневник”, кући враћа без зараде, понекад заради за један оброк, а у најбољем случају зарадом успева да покрије основне трошкове. На њеној тезги има свега, од лепих ташни и изузетно очуваних комада одеће, до декоративних предмета по ценама од 50 па до 1000 динара.
Различити су и начини на које продавци набављају робу. Врло често су у питању ствари који су из неког разлога постале непотребне власнику. Трампа је, такође, један од начина набавке, а продавци поручују да им се обрати свако ко пожели да баци неку стварчицу.
Без обзира на природну лепоту која окружује бувљак, продавци ипак имају извесне замерке на услове у којима раде. Они би, како откривају за “Дневник”, били много задовољнији да постоји могућност да се локација, која им иначе одговара, преуреди, да им се обезбеде најскромније тезге, као и санитарни чвор, јер природу, осим лепоте, одређује и дивљи, неугодан карактер. Она је као таква често станиште најразличитијих штеточина, али и место које ускраћује задовољавање основне човекове потребе - хигијене.
Драгана Клашња
