Међутим, квалитет старих дрвореда у великој мери може бити нарушен дејством абиотичких стресора (високих температура, суша, ветрова...), а нарочито ако је дејство у комбинацији са јаким антропогеним притиском (индустријализација, урбанизација, повећан ниво полутаната), посебно присутним на фреквентним саобраћајницама и булеварима.
Очување старих дрвореда у градској средини од непроцењивог је значаја са биолошког и еколошког аспекта, али и бенефита које има за градско становништво. Зато су стручњаци са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду покренули пројекат „Биолошке мере оптимизације физиолошких процеса за очување старих дрвореда у Новом Саду”, са циљем утврђивања тренутног физиолошког стања одабраних дрвореда у Новом Саду. Пројекат се односи на испитивања морфо- физиолошких карактеристика биљака, које су уско повезане са еколошким условима станишта.
– Истраживања ћемо радити иновативним, недеструктивним методама, за одабир критеријума који су неопходни за успостављање континуираног мониторинга физиолошког стања дрвенастих врста, а све у циљу очивања и унапређења виталности старих стабала. У току је прва фаза која обухвата одабир фреквентних улица и булевара које се одликују старим дрворедима. Тако су издвојене три локације, односно Футошка улица богата дрворедима платана, затим Радничка улица коју оплемењују дрвореди копривића и Булевар Јована Дучића са дрворедима липа. Ту ћемо радити мерења садржаја хлорофила, зеленог пигмента који је присустан у биљакама и који указује на продуктивност фотосинтезе. Тачније, његов губитак и смањени садржај могу да укажу на стање стреса биљака – рекла је за „Дневник” др Данијела Арсенов, научни сарадник на ПМФ-у која ради на пројекту.
По њеним речима, радиће се и мерења различитих фотосинтетичких карактеристика биљака, које имају велики значај у праћењу продуктивности и адаптабилности биљака. У практичном погледу, та мерења су изузетно значајна јер су брза, прецизна и недеструктивна, а дају увид у физиолошко стање биљака и пре уочавања видљивих симптома који изазивају различити абиотички стресори.
– Добијени резултати могу да послуже као адекватни индикатори који би кроз континуирани мониторинг могли да послуже за процену виталности дрвенастих врста у градској средини. Такође, резултати пројекта могу послужити за креирање стратегија које се односе на очување и унапређење зелених површина, што дугорочно доприноси бољем квалитету живота у урбаним срединама – поручила је наша саговорница.
Даљи развој пројекта би се у перспективи огледао у успостављању мониторинга великих зелених површина, а све у циљу очувања природних добара од изузетног значаја.
Закључак је, уколико не постоји континуирано праћење квалитета, виталности и здравственог стања старих дрвореда, они могу представљати потенцијалну опасност за становништво услед лаког ломљења грана, док болесна и трула дебла такође нарушавају градску естетику. Самим тим намеће се јасна и недвосмислена потреба за провером физиолошког стања дрвореда у градској средини.
Реализацију пројекта финансира Град Нови Сад – Градска управа за заштиту животне средине.
Ивана Бакмаз
