По речима директорке Геронтолошког центра „Нови Сад” Славице Шкрбић, ове године је програмима присуствовало око 4. 000 корисника, што је знатно већи број него претходних година.
– Оно што је допринело да се више старих укључе у програме је чињеница да смо проширили капацитете у Прихватилишту за одрасла и старија лица и отворили два нова клуба – каже Славица Шкрбић. – Све активности и акције планиране у оквиру „Сунчане јесени живота” су успешно релизоване, што нам је веома драго.
Како је додала, програм је био шаролик, те су старије генерације могле уживати у изложбама ручних радова и уметничких слика, али и ићи у позориште и на дружења с малишанима у основне школе.
– Деца су такође долазила у домове и клубове да би унела ведрину и радост коју само она могу пробудити јер искрен дечји осмех старијим генерацијама даје на важности, поред њих се осећају срећније и задовољније – закључила је директорка. – Дружили смо се и с децом из Дечјег села у Сремској Каменици, заједно смо припремали традиционални бакин колач, а што је најбитније, наши корисници су одушевљени, утисци су позитивни, а то јесте превентивна улога у социјалној заштити.
По њеним речима, Нови Сад је једина локална самоуправа која у целости финансира манифестацију, а ове године године издвојено је 950.000 динара.
– Било је доста занимљивих спортско-рекреативних догађаја, попут веселих трка с јајима или „стрим” стаза с физиотерапеутима, и то су неке новине за ову годину – казала је помоћница директора Геронтолошког центра „Нови Сад” Исидора Петковић. – Смисао манифестације огледа се у развијању друштвених односа између корисника свих домова, клубова и Прихватилишта који раде у оквиру наше установе. На тај начин, кроз дружење и забаву се успорава патолошко старење.
Током посете Дому на Лиману, деведесеттрогодишња Василија Чопик нам је открила какав је утисак на њу оставио месец октобар и које активности су, по њеном мишљењу, биле најинтересантније.
– Била сам позвана да присуствујем такмичењу у спорту, које је било организовано између три дома, и то у три дисциплине: пикадо, плочице и алке – рекла нам је бака Василија. – Посматрала сам њихова лица, колико за старије особе значи то дружење корисника из сва три дома и сам излазак из свакодневице, а ако освоје само један поен, додатни осмех оцртава се на лицу. Како нам је потребно само мало пажње и која лепа реч да будемо задовољни и срећни!
Како је рекла Василија Чопик, уживала је и у изложби ручних радова корисника, за њу је то био празник за очи, сав тај сјај и лепота. Певале су се лепе песме, које су у сали изазвале и покоју сузу – ипак су то биле песме из њиховог времена, оне које и данас изазивају јаке емоције. Прошла је „Сунчана јесен живота”, али је за собом оставила лепог трага и дивна пријатељства, која ће трајати.
Током месеца трајања „Сунчане јесени живота”, организоване су и разне спортске игре. У пикаду и бацању висећих кугли опробао се Предраг Нинковић, који каже да су такмичења била одржана у клубовима на Детелинари и у Футогу. Заједно с колегом Владаном Јанковићем, уживао је ван граница Дома на Лиману.
– Много значи имати такве активности, не само мени већ вероватно и осталим корисницима, а нама није битно такмичење, не идемо да победимо, већ да се добро забавимо и изађемо из неке свакодневице – рекао је Предраг Нинковић, док је његов пријатељ Владан Јанковић додао да је леп осећај када видите да се ипак неко брине и о старијима.
И. Бакмаз
