Неимари су ангажовани на изградњи станова и фабрика, на инфраструктурним пројектима од државног значаја, а недавно је завршена и Ковид болница на Мишелуку, где је било запослено више од 500 углавном наших мајстора.
Због недостатка домаће радне снаге, послодавци се довијају на различите начине, па су на појединим градилиштима запослени радници из Пакистана, Индије, Турске, Албаније, Индонезије. Како објашњава председник Синдиката грађевинарства Војводине и Новог Сада Јосип Модић немогуће је утврдити њихов тачан број јер многи раде на црно.
- Само део њих има организован долазак и борави легално у нашој земљи. Ти странци, углавном, раде на путној инфраструктури и најчешће су то Кинези - каже Модић. - Они су ангажовани преко компанија које послују у сарадњи с нашом државом, односно имају потписане међудржавне споразуме. Слично као што су некада наши грађевинци и архитекте, од шездесетих до краја осамдесетих година прошлог века, одлазили на Блиски исток и у Африку где су изградили бројне конгресне центре, аеродроме, стамбена насеља...
Када је реч о радницима који бораве легално, њима би требало да буде обезбеђено све што имају и домаћи запослени: здравствено осигурање, право на паузу током радног дана, да су обучени за безбедан и здрав рад, да имају право на годишњи одмор, да имају заштитну опрему... Како Модић напомиње, то се, нажалост, не може детаљно контролисати јер нема довољно инспектора (у Новом Саду их има само 12).
Послодавцима се исплати да ангажују илегалце јер их коштају мање и спремни су да раде прековремено и за 300 долара дневнице, али на дуге стазе то представља опасност и може да угрози живот радника. Ти странци углавном долазе из далеких, сиромашних земаља преко посредника и агенција које се баве увозом радника у Србију.
- Дешава се да на једног радника из Албаније са дозволом иде десетак без, а углавном је реч о необученим и непријављеним особама. У последње време све их је више, те се може створити нелојална конкуренција нашим запосленима - наглашава Модић. - Када је реч о смештају, кинески и азербејyански радници најчешће имају своје кампове, где им је обезбеђено купатило, простор за спавање и адекватна храна. Хигијенски услови у камповима илегалних радника из сиромашних земаља често су јако лоши, а било је случајева да погину или се тешко повреде на градилишту јер немају адекватну заштиту. Такође, бивају експлоатисани, условљавани, од њих се тражи такозвани “путни рекет”, па када им се наплати карта од око 2.000 евра, морају месецима да раде без накнаде.
Како би се добио што бољи увид у дешавања на терену, Модић каже да је могуће решење формирање Савета за грађевинарство, које би надлежнима указало на неправилности и помогло у осмишљавању стратегије за смањење броја радника запослених на црно, за шта је Град Нови Сада заинтересован.
С. Ковач
