Поред макета авиона, као најзаступљенијих, изложени су аутомобили, војна возила, бродови, диораме и вињете, односно реалистички прикази одређених ситуација, стварних или измаштаних. Такмичење је имало 39 стандардних категорија Макетарског савеза Србије и све су попуњене. Међу њима су биле и две специјалне – једна поводом обележавања 100 година Аероклуба „Нови Сад“ и 30 година Макетарског клуба „Новосадски Икар“, а друга посвећена једном од оснивача макетарске секције у оквиру Аероклуба и иницијатора такмичења Томиславу Галовићу. Манифестацијом је уједно обележено 70 година Аеродрома „Ченеј“.
– Оваква манифестација значајна је првенствено због дружења, а додатно је лепо ако људи пусте мало машти на вољу – објаснио је председник Макетарског клуба „Новосадски икар” Александар Свилокос. – На овај начин могуће је склонити се мало од рачунара и телефона, вратити се у неко прошло време и сетити се како се то некада радило у основној и средњој школи. Да би се макета довела до савршенства потребни су стрпљење, одређено време и мирне руке, не ради се на брзину. Желимо да промовишемо макетарство као хоби, а с обзиром на то да међу данашњим учесницима видим и децу и чујем позитивне коментаре, надам се да ће интересовање да заживи. Увек смо отворени за сарадњу, свако може да нас пронађе и јави нам се преко Фејсбук странице „Макетарски клуб Новосадски Икар“, пружићемо сваку информацију. Ко је заинтересован и вољан да нешто проба, добродошао је.
Макетари су пристигли из више градова у Србији, из Хрватске, Босне и Херцеговине, и Словачке.
– Чланица сам Макетарског клуба „Олуј” из Београда, а са свим овим сам упозната одмалена – открива Горана Јаковљевић (16) из Панчева. – Интересовање за авионе и макетарство, уопште, развила сам поред тате. Кад је реч о моделима, урадила сам једног „харикена”, „Звездине” макете аутића и авиона из цртаних филмова, макете из „Стар Ворса”... Недавно сам почела да радим „Бизмарка”, јер ме је то заинтересовало након предавања о Другом светском рату. Макете углавном набављамо у продавницама у Панчеву и Београду, на берзама и такмичењима, а „Бизмарка” ми је тата набавио у музеју у Хамбургу.
Екипа Макетарског клуба „Чачак” доноси сазнање да макетарство као хоби буди љубав према историји и њеном познавању.
–- Љубав према макетарству имам од детињства, сви смо као клинци волели нешто да правимо својим рукама – потврђује Миодраг Урошевић. – Највише волим макете историјских возила. Фактички, све што направимо јесу мали делови историје. Трудимо се да буду аутентични, а то значи да морамо да истражимо историју одређеног временског периода, али и конкретног објекта који правимо. Мени је најзанимљивији Други светски рат. Својим макетама волим да испричам шта се догађало, нешто што треба да подсети на то да се више никад не понови и да се не заборави.
Б. Павковић
Фото: Ф. Бакић
