Владајућа већина је, између осталог, именовала вршиоце дужности директора „Новосадске топлане”, где је на чело дошао Ненад Барац, „Информатике”, којом од јуче руководи Синиша Кресојевић, „Тржнице”, у којој је челно место припало Урошу Лончару, док је за в. д. директора Стамбене агенције Новог Сада именован Марко Јовановић.
Пред почетак седнице заменик градоначелника Милан Ђурић одржао је конференцију за новинаре, на којој је назначио да су 2019. године, по завршном рачуну, остварени рекордни приходи од пореза.
– Одговорном политиком Града и финансијском подршком и дисциплином наших суграђана, као и великим бројем домаћих и страних инвестиција, укупни порези за 2019. годину износили су рекордних 15,5 милијарди динара – навео је Ђурић. – Годину раније укупни порези износили су 10,4 милијарди, а 2010. године 6,4 милијарди динара.
По његовим речима, управо су приходи на основу пореза утицали на то да буџет Града буде 30,265 милијарди динара. Он је подсетио на то да су од 2012. године у Нови Сад домаћи и страни инвеститори уложили више од 370 милиона динара, што је довело до рекордно ниске стопе незапослености, која је мања од пет одсто.
– Прошле године забележено је 2.653 више запослених него годину пре. Имамо чак 27.000 запослених више у 2020. години него 2012. године. Увећана је и просечна зарада у 2019. години. Она износи 60.466 динара, у поређењу с 2012, када је била 47.502 динара. И у 2020. години порасла је просечна зарада, која сада износи око 570 евра, или 67.345 динара, што је 20.000 више него 2012. године – казао је Милан Ђурић.
По његовим речима, градска власт упретходном мандату није одустала ни од једног вида социјалног давања, као ни од издвајања за кулутуру, образовање и здравство.
– Посебно смо поносни на чињеницу да смо у 2019. години увели да сваки ђак првак добије уџбенике од Града Новог Сада, и за то смо издвојили 31,5 милион динара. Као резиме: у 2019. години остварен је суфицит од 3,83 милијарде динара – закључио је Ђурић.
Коментаришући две одлуке које су усвојене, заменик градочелника је истакао да су оне наставак подршке Града привреди погођеној коронавирусом.
– Прва одлука је одлука о локалним таксама, која предузетницима и привредницима омогућује да не плате фирмарину, односно она је умањена 99 одсто, и важиће од 1. октобра до 31. децембра 2020. године. У питању је 27 корисника, а то су биоскопи, хотели и туристичке организације. Друга одлука је о накнади за коришћење јавних површина, којом је висина накнаде за заузеће јавне површине за постављање летњих биоскопа, летњих и зимских башта, као и уређаја за кокице умањена 99 одсто. Односи се на исти период и обухваћено је око 1.100 корисника, а вредност је близу 19 милиона динара – појаснио је Ђурић.
Те две одлуке подржали су својим гласовима и одборници опозиције из редова СРС-а и ДСС-а.
Ђурић је навео и да ће Град, посебном одлуком која је усвојена, наставити да издваја десет годишњих стипендија за најдаровитије студенте Универзитета у Новом Саду. Месечно стипендија износи 17.000 динара, а по његовим речима, Нови Сад ће покушати да повећа број стипендиста.
Што се тиче саме скупштинске расправе, након образложења завршног рачуна које је изнела чланица Градског већа за буџет, финансије и инвестиције Адријана Месаровић, за скупштинску говорницу изашли су опозициони одборници који су изнели низ замерки на показатеље представљене у завршном рачуну новосадског буџета.
Тако, за Ђурађа Јакшића из СРС-а, у 2019. години забележени су „катастрофални резулатати“ по питању капиталне потрошње, која је износила 33 одсто буџета. Он је истакао да је завршни рачун припремљен благовремено, те да је могао бити усвојен већ у августу, да Нови Сад не би чекао на преко потребан ребаланс буџета, због озбиљних поремећаја изазаваних епидемијом коронавируса.
И Јакшић и његов колега из редова ДСС-а Бојан Радојевић упутили су замерке што с 30 милијарди динара буџета Нови Сад није, како су назначили, успео да реши велики број комуналних проблема, нити да започне неки велики пројекат.
Одговарајући на критике, Адријана Месаровић је истакла да се буџетски суфицит смањује из године у годину, да се из њега већ финансирају или ће тек бити финансирани пројекти вредни 3,8 милијарде динара. Чланица Градског већа за финансије набројала је неке од већих инвестиција које су у току, и истакла да је раније капитална потрошња била далеко нижа.
До краја седнице новосадски парламент је, између осталог, усвојио и извештаје о пословању градских предузећа и установа у прошлој години, полугодишњи извештај о оствареном у овој, те одлуку о успостављању сарадње с Администрацијом Петроградског рејона Санкт Петербург.
С. Крстић
