По речима генералног секретара те асоцијације Данила Нинковића, одржан је континуитет неговања и афирмације тамбурашке музике и културне баштине, а теме предавача биле су занимљиве, богате и везане за унапређење тамбурашке праксе.
– Наставили смо истинску афирмацију тамбурашке музике кроз едукацију, интерпретацију и медијску подршку – рекао је Нинковић. – Учествовали су стручњаци из Србије, Хрватске, Израела, Словеније, Аустрије, Канаде и САД, имали смо садржајну видео-конференцију и велики број пратилаца широм света, заинтересованих да се упознају с новим стремљењима у очувању традиције.
По речима председника Светске тамбурашке асоцијације др Јована Пејчића, веома је значајно што чувари традиције у доба пандемије, која ограничава и време и простор, нису застали.
– Напротив, наставили смо нашу културну мисију, пре свега окупљањем прегалаца у свим областима уметности, од музике до филма и ликовњака, овај пут, наравно, користећи средства масовних комуникација савременог доба – казао је Пејчић. – Јасно је да таквим приступом водимо рачуна и доприносимо смиривању епидемиолошке ситуације и уједно одржавамо манифестације које имају одјека на друштвеним мрежама и у медијима. Сматрамо да је то у овим тренуцима неопходно.
На Конгресу су промовисане чак четири нове стручне књиге: „Сагласје традиције и културе у тамбурашкој музици Војводине” др Марка Форија (САД), „Тамбурашке приче из давнина” Зорана Кнежева (Нови Сад), „Институцијализација тамбурашке музике – књига о Исидору Хаднађеву” Дејана Томића (Нови Сад) и „Историја староградске музике у Србији” др Марије Думнић Вилотијевић (Београд).
Од предавача, угледни сликар и аутор чувене песме „Осам тамбураша с Петроварадина” Ратко Шоћ (Врбас) причао је о свом стваралаштву, Фрањо Баторек (Хрватска) о „Тамбури у условима коронавируса”, Данило Нинковић (Нови Сад) о „Медијској афирмацији тамбурашке музике”, мр Зоран Мулић на тему „Уметност тамбуре као амалгам прожимања различитих култура”, Бојан Тренкић о „Неформалној едукацији тамбураша у Војводини”, Милош Аврамовић на тему „Нетрадиционални тамбурашки репертоар”, Душан Михалек (Израел) о „Тамбурашкој опери Амброж и Катарина’”, Синиша Леополд (Хрватска) о „Тамбурашоја музици на академском нивоу образовања” и др Јован Пејчић о „Тамбури и традицији у функцији туризма”.
К. И. И.
