Манифестација названа “Гљивари граду за здрав живт дају наду” одржана је у салетли Дунавског парка, а изложено је било на десетине гљива убраних на Фрушкој гори, у Моровићу, на Обедској бари и у шуми Каракуши.
„Настојимо да се грађани Новог Сада упознају са самониклим гљивама убраним у природи и да се не трују“, каже председник Гљиварског друштва “Нови Сад” Стеван Балубан.
„Желимо да им покажемо колико сличне могу бити неке јестиве и отровне врсте и, ако их занимају гљиве, да их подстакнемо се учлане у неко од гљиварских друштва и наставе да уче, али и да не шутирају гљиве за које не знају чему служе, него да их оставе као украс природе.“
На пијацама сигуран избор
У Новом Саду тровања гљивама нису честа, каже председник Гљиварског друштва из Новог Сада, Стеван Балубан, истичући да та организација већ 13 година ради на едукацији суграђана. Он каже и да често обилази новосадске пијаце и да до сада није видео да неко продаје отровне врсте.
У берби гљива разних врста, величина и боја које су биле изложене у Дунавском парку учествовао је велики број чланова Гљивљарског друштва, а Стеван Балубан објашњава да летња изложба служи и као повод да ветерани упознају нове чланове друштва са тереном и методама којима се служе током брања. С обзиром на сушно време, Балубан је задовољан овогодишњим родом, уз напомену да је, за сада слабија сезона, због хладног пролећа вероватно одложена за двадесетак дана. Сезона траје углавном током јуна и јула, а наш саговорник упозорава да је веома важно да берачи знају шта убиру. Примера ради, укусну лисичарку они који се не разумеју најчешће замењују са гљивом званом заводница, која је, каже Балубан, веома јак лаксатив. Ипак, још опасније је побркати отровну пантеровку са бисерком, или јестиву голубачу са зеленом пуповком, која такође уме да буде смртно отровна.
„Пре десетак година у Ваљеву се 18 њих отровало од те гљиве, а осморо или деветоро умрло“, упозорава Стеван Балубан.
„Симптоми нису одмах видљиви, а након неког времена отказују бубрези и јетра, па је врло битно познавати гљиве ако их већ беремо.“
Д. Ристић
