„Родитељи из Пашићеве улице, која није „наш рејон”, замолили су већ тада да поднесу захтев за упис њиховог детета у нашу школу идућег септембра“, каже директор те осмолетке Милан Спасојевић.“ То нам само говори да је рејтинг наше школе и даље добар, на шта смо поносни јер добар глас се тешко стиче, а још теже задржава. Очекујемо навалу за наредну школску годину, пошто у близини имамо зграде које ће бити усељене, а послом око уписа почнемо да се бавимо већ у новембру јер сваке године имамо много захтева.“
На таквом имиyу школа ради и кроз различите пројекте на којима су ангажовани током читаве године. У току школске 2016/2017. реализовали су шест подухвата, а занимљиви пројекти отпочеће или доћи на реализацију и у наредном полугодишту.
„Једина смо основна школа у Србији која је део Еразмус плус пројекта „Интернационализација школа кроз мултикултуралност”. То подразумева првенствено обуку наставника за рад кроз укључивање различитих мањина, социјално угрожених и маргинализованих група, као што су, на пример, мигранти. Иначе, у нашим одељењима већ имамо много ромске деце, као и ученика из Сирије, Кине и Доминиканске Републике“, поносан је Спасојевић.
Не чекати крајњи рок
Иако је рок за подношење захтева за упис малишана у први разред осмолетке до 31. јануара, директор ОШ „Коста Трифковић” апелује на родитеље да не чекају крајњи рок, због измене у законској регулативи уписа деце у први разред. Наиме, школе сада имају рок од осам дана да одговоре родитељима на захтев, те превелик број захтева у исто време може створити застој. Ипак, Спасојевић каже да се школе труде да свим родитељима изађу у сусрет.
Како каже, захваљујући учешћу у том пројекту, школа је успела да успостави сарадњу с осмолеткама из Љубљане, Марибора, Баварске, Мађарске, с Кипра... Те школе им представљају вид ментора, те ће многи запослени оданде долазити да држе предавања у ОШ „Коста Трифковић”, а наставници новосадске школе и наш саговорник путовали су у неке од тих образовних установа да би могли упоредити и унапредити праксу.
„Новосадске школе су доста „јаке” и конкурентне, чак и у опремљености, иако нам недостају одређена дидактичка помагала каква се користе у другим европским школама. Ипак, главна разлика је у томе што у тим осмолеткама наставници имају већу аутономију и њихова улога у животу школе је много већа, док је директор ту да координира рад. Такође, ваннаставне активности су заступљеније, односно распоређене су равномерно с наставним обавезама“, објашњава Спасојевић.
Осим тога, „Коста Трифковић” је једна од неколицине школа у којима је ове године заживео пилот-пројекат електронских дневника, а за постигнуто су добили похвалу од Министарства просвете. У припреми је и пројекат обновљивих извора енергије, захваљујући којем би требало да постану прва градска школа са соларним панелима за загревање потрошне воде и производње струје за школу.
Д. Ристић
