Доказ су и константно пуне новосадске пекаре, које се труде да се својом богатом понудом, али и квалитетом и ценама пецива, приближе суграђанима. Тако је све више пекара с необичним пецивима, али и с куваном храном, колачима, разноврсним соковима, салатама.
На популарност пекаре често може утицати локација, те је популарност засигурно већа уколико се налази у близини школе или неке велике установе и фирме. У разговору са суграђанима дознали смо да они мало старији ђаци купују они што им се у том тренуту једе (најчешће пицу, сендвиче, рол-виршлу), запослени покушавају да се хране мало здравије те често бирају интегрална пецива или кувану храну, док пензионери најчешће купују само хлеб ради очувања здравља.
Зарад боље процене цена, екипа „Дневника” обишла је неколико пекара, међу којима су „Жеки”, „Клас”, „Ака”, „Скроз добра пекара” и друге. У највећој мери се од пецива и даље продају обичне слане кифле, переци, ђевреци, слани штапови, а који су уједно и најповољнији и за које је потребно издвојити 30 до 35 динара. Мало скупље су погачице – оне бесквасне, интегралне, обичне (35 до 45 динара), док погачица са чварцима кошта око 70 динара. Плетеница штап стаје 70 динара, кукурузна штанглица са сиром 40, интегрално пециво са сиром и зељем 55, а домаћа проја око 40. Веома популарна рол-виршла у готово свим новосадским пекарама кошта 80 динара, а исти износ је потребно издвојити и за пециво с белим месом, за пица-кифлу и панцероту. Кроасани и пецива са шунком и сиром коштају од 70 до 90 динара, а ђевреци са сланином од 65 до 80.
Љубитељи бурека често наглашавају да су разлике у ценама и те како приметне те да некада бурек са сиром плате 100 динара, а некада 140. Ипак, у пекарама које смо ми посетили, великих разлика у ценама нема те је за бурек с кромпиром потребно издвојити 100 динара, за онај са сиром 120, бурек с месом 140, а за пица-бурек 160. За свежу сарајевску питу с месом, сиром, зељем, кромпиром или печуркама је потребно издвојити од 120 до 130 динара, а исти износ новца потребно је издвојити и за кукурузну питу с кромпиром или сиром. Потковица с јабуком или кромпиром стаје 100 динара, а са сиром или зељем је мало скупља – 120-130.
Главни производ сваке пекаре је хлеб, чија понуда и разноликост је такође постала велика. Тако је за бесквасни хлеб и хлеб без адитива потребно издвојити 55 динара, док обичан бели стаје око 50 динара. Интегрални багет кошта 55 динара, а паорски 60, а љубитељи паорског хлеба издвојиће и 100 динара.
Они који желе да се засладе ролницом с маком, вишњом или јабуком у пекарама морају да издвоје од 50 до 80 динара, док кроасан с кремом стаје око 70. Осим у пекарама, Новосађани пецива купују и у супермаркетима, који верно негују одељак посвећен таквим производима, а који такође у својој понуди имају хлеб, лепиње, погачице, бурек, пите, интегрално пециво, али и слатке кроасане и крофне, које су понекад и на акцијама те коштају мање него иначе.
К. Ивковић Ивандекић
Анкета: Каква пецива купујете у пекарама?
Љубица Даутовић, дизајнерка:
– Углавном једем пецива од црног брашна, а избегавам хлеб. Трудим се да једем здравије па и не волим много да једем у пекарама. Што се тиче цена пецива, за јефтин доручак – добро је. Ипак, приметан је и раст.
Највише волим да једем у пекари „Перец” зато што знам да тамо користе посебно брашно и да тесто није ваздушасто, не једем кроасане и томе слично. У тој пекари има и салата које стварно волим и редовно узимам.
Митар Митровић, ученик:
– Најчешће купујем бурек, и то с месом или пица-бурек. С обзиром на то да сам био у више пекара, разлика у квалитету је приметна, а у ценама и није толико, свакако је све скупо. Свака пекара је добра, а понекад се мало и разочарам кад купим бурек у којем нема довољно меса. Купујем тамо где ми у том тренутку највише одговара. Ипак, најбољи бурек једем у пекари прекопута моје Електротехничке школе.
Божица Бабић, пензионерка:
– Понекад узимам хлеб, али ретко јер га сама месим. Углавном купујем црни хлеб јер имам проблем с масноћом па је то најбољи избор. Када је у питању квалитет, често се може чути да је црни хлеб у пекарама добар и здрав, али мислим да то није онако како је некада било, но морамо да се помиримо с тим како јесте. А цене... ја сам увек била таква да се приклоним свему тако да тако је – како је, свакако не купујем често.
Марко Митровић, студент:
– Једем шта стигнем, а и где стигнем, а најчешће узимам рол-виршла пециво. Квалитет пецива се заиста разликује од пекаре до пекаре, а цене су углавном остале исте, или се мени тако барем чини. Осим рол-виршле, у пекарама купујем и погачице, хамбургере, све зависи од тога шта ми се једе у том тренутку. За сада немам омиљену пекару у граду, али верујем да ћу је имати у наредним годинама.
К. Ивковић Ивандекић
Фото: С. Шушњевић
