Пошто је законски рок за градњу 90 дана, све би требало да буде готово до краја године. У међувремену, капацитет азила за псе луталице је попуњен, с око 400 паса, док у прихватилишту тренутно борави само један мачак – Блеки. Прихватилиште је, по речима директора „Зоохигијене и ветерине” Александра Бурсаћа, „Већина паса је у боксовима, који су изоловани, с издигнутим подом – каже Бурсаћ. – Што се тиче отвореног дела, и ту су кућице изоловане, али тамо борави мали број паса, углавном само одређени део дана да би се истрчали па их вратимо у боксове. Стално су ту углавном дугодлаки пси с дебљим крзном.”
Као додатну меру за наступајућу зиму запослени у Прихватилишту увели су и јачу исхрану псима, количински око 50 одсто више. Како каже директор „Зоохигијене”, животиње саме сигнализирају колико им је хране потребно у одређеном периоду године.
Основци као важна карика
Малишани из ОШ „Жарко Зрењанин” недавно су, у сарадњи са часописом „Чувари равнице”, посетили Прихватилиште у Шангају. Директор Бурсаћ каже да ће такве активности бити настављене да би што више деце посетило азил.
“ Када најмлађе едукујемо о значају одговорног власништва, директно утичемо и на решење проблема напуштених животиња и неодговорног власништва – објашњава Бурсаћ. – Малишани то одлично прихватају, а осим тога, таква дружења углавном заврше и удомљавањима.”
Иначе, од почетка 2017. до сада удомљено је 465 паса из Прихватилишта у Шангају. Иако су то добре вести, Бурсаћ напомиње да је неопходно да почне потпуна примена Закона о добробити животиња уз оговарајућу казнену политику.
“ Постоји велики број одштетних захтева због уједа паса луталица, који озбиљно оптерећују градски буџет и пословање „Зоохигијене” – каже директор. – Не бисмо желели да се приближимо румунској ситуацији, где на улицама Букурешта има на десетине хиљада паса луталица, а надлежна служба их само хвата и еутаназира. Поврх свега, то се дешава у једној земљи чланици ЕУ. Ми не желимо да дођемо до тога јер то није решење. Треба да тежимо неким развијенијим земљама у том смислу, где постоји култура удомљавања. Кастрација или стерилизација, враћање на локацију одакле су покупљени, уколико је пас мирољубив, и хумано поступање према њима, уз спречавање хиперпродукције. На крају, и у Закону пише да је сваки власник дужан да спречи рађање нежељених кућних љубимца, и то онемогућавањем контакта мужјака и женке и применом контрацепције, кастрације и стерилизације женке.”
Д. Ристић
Фото: С. Шушњевић
