Изложба се састоји од шездесет кашираних паноа величине 100 х 70 центиметара и има четворојезични српско-енглеско-немачко-руски каталог. Резултат је ауторових вишедеценијских истраживања Фрушке горе, почев од децембра 1990. године, када је у Архиву Војводине одржан научно-теолошки симпозијум „Фрушка гора, трећа Света гора”, и више од десет вишејезичних инфо-карата у којима је Фрушка гора у комбинацији с Новим Садом, Петроварадинском тврђавом, Београдом, дворцима Војводине или АП Војводином представљена са својим сакралним, културним, хералдичким, хуманистичким и природним добрима, као и свеобухватне књиге „Фрушка гора, трећа Света гора Европе и Медитерана”, која је објављена децембра 2019. године.
Ова изложба је, с једне стране, огледало суштинског историјског културног, духовног и природног значаја Фрушке горе, а с друге, подстицај за даља истраживања њене јединствености и светости и за унапређивање њеног статуса у Србији, у Европи и у свету, каже аутор.
Како додаје, на Фрушкој гори су живели, подвизивали се и страдали хришћански великомученици већ у трећем веку, док су се на Атосу први подвижници појавили тек у 8. и 9. веку.
Док се на Атосу налазе искључиво православни манастири, на Фрушкој гори постоје и православни манастири и римокатолички самостани. На тај начин, она поседује аутохтону свехришћанску светост те представља богомдано место за историјско помирење свих хришћанских цркава. Уз све то, Фрушка гора је, за разлику од Атоса, отворена за молитвенике, вернике и ходочаснике оба пола, поручује аутор.
З. Мл.
