Надимак змај” добили су захваљујући борбености и величини. Због тога су се вековима користили као пастирски пси, чувари имања, али и у лову и ратовању. Ради се о изузетно крупним и снажним псима: висине су до 95 центиметара, а могу да теже и више од 80 килограма. На први поглед подсећају на шарпланинце, а најцењенији су примерци црне боје, док се ређе могу срести са сиво-смеђим и риђим крзном.
Како је казао председник Удружења Чувари змаја” Миле Петровић, који се бави очувањем и узгојем те расе, у Душановом законику постоји сегмент Законик расе”, у којем је прецизиран начин узгоја силвана, али и њихов изглед: висина, тежина, боја длаке и ноктију...
– Закоником је прописано и који делови тадашње Србије могу добити пса на поклон, који делови га могу купити, а где је забрањен њихов узгој – испричао је Петровић, и додао да се и у другим средњовековним документима могу пронаћи подаци о силванима. – Сасвим случајно смо у Бечком архиву нашли документ из 1620. године када се водио турско-пољски рат, у време када је Србија била вазална држава и давала Турцима одређени број војника. У документу се наводи жалба једног пољског војсковође на наше војнике који ратују за Турску. Он је забележио да су српски војници изузетно борбени и воде са собом огромне псе, који без страха нападају коње, руше војнике с њих и наносе огромну штету.
Наравно, Турци су нашли решење и из освете их масовно прогонили и убијали.
– То је био први корак који је допринео истребљењу расе – објаснио је Петровић. – Силвани су били званични службени пси у Краљевини Југославији, а били су коришћени и у биткама у Другом светском рату, а након 1945. године популарност моћних силвана је опадала.
Пси су до данас опстали тако што су скривани у манастирима на југу Србије и у забаченим планинским селима.
– Одлучили смо да сазнамо у којим манастирима су пси успели да опстану. Пронашли смо и њихове коштане остатаке, које упоређујемо с геномом данашњих јединки да бисмо могли утврдити чистокрвнос пса –рекао је Петровић, и појаснио да, уколико је поклапање генома веће од 95 одсто, сматра се да је пас чистокрван.
Интересантно је да Кинолошки савез Србије није признао силване као посебну расу.
– Покушавамо да с председником Кинолошког савеза Србије Махмудом ал Дагистанијем договоримо састанак на којем бисмо му презентовали силване и наше аргументе поткрепили доказима – рекао је Миле Петровић, и истакао да је циљ да се силвани званично признају не само код нас него и у свету.
С. Ковач
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
