Реч је о студијским пројектима који треба да покажу како наш град може да се трансформише и прилагођава грађанима и да формира квалитетне просторе, а крајњи циљ је да житељи буду срећни и задовољни. Теме таквих радова, како каже директор Департмана за архитектуру и урбанизам ФТН, проф. др Дарко Реба, увек су оне за које професори сматрају да су актуелне и битне за будућност.
„Углавном се ради о неким централним просторима које бисмо желели да прилагодимо пешацима“ објашњава Реба.“ Наше улице и тргови у центру су још увек претежно заузети паркинзима и много је аутомобила, а у таквим просторима људи баш и не воле да бораве. Много пажње посвећујемо и идеји децентрализације града и културе, активирању одређених делова који су даље од центра, стварању јавних места за социјализацију... С пријатељима из „Новог културног насеља” већ годинама радимо на таквим пројектима, а њихов циљ је да добијемо културни центар на Новом насељу.“
Студенти често за задатак имају прилагођавање обале Дунава људима. Као каже наш саговорник, иако је већ доста урађено на томе, још је много неискоришћеног простора. Акценат студентских радова је и на промоцији бољег функционисања јавног саобраћаја, као и бициклистичког, ослањајући се на конфигурацију терена, која је, по речима Дарка Ребе, савршена за двоточкаше, а редовна тема је и трансформација некадашњих индустријских подручја, која би, по његовом мишљењу, требало да постану места социјализације јер садрже занимљиве историјске слојеве и атмосферу прошлих времена. Тиме, пре свега, мисли на Кинеску четврт, подручја око Луке, или напуштене индустрије уз Кванташку пијацу, које су на десетак минута шетње од центра. Шеф Департмана напомиње да такви задаци увек изроде прегршт добрих и занимљивих пројеката.
Простори подређени људима,а не аутомобилима
Улице у центру Новог Сада стално се прилагођавају колском сабраћају, указао је проф. др Дарко Реба, упозоравајући на то да су мајке с децом или особе с отежаним кретањем само неке од социјалних група којима високи ивичњаци и такво уређење стварају проблеме. По његовој оцени, те улице би требало да буду примарно пешачке, с великим ограничењем кретања возила.
„У Новом Саду, који је осамдесетих година био град с највећим процентом зеленила, унутарблоковски простори се данас пројектују за паркинге, док је зелена површина реткост, као што је случај с Новом Детелинаром“, додао је професор Реба.“ Могућност паркирања аутомобила испред зграде или у центру града је ипак луксуз, а новац од наплате паркинга би се, као и у европским градовима, могао улагати у јавни и бициклистички саобраћај.“
„Ценимо и уважавамо студентске идеје, пошто су то замисли младих људи који би у будућности заиста требало да обликују наша насеља. Трудимо се да после сваког задатка направимо изложбу и каталог радова да би идеје остале забележене. То је њихов допринос колективном размишљању о будућности простора, што може послужити као добра подлога некоме ко ће заиста да ради на томе“, рекао је Реба.
Студенти архитектуре с ФТН-а и њихови ментори сарађивали су с урбанистичким установама у Новом Бечеју, Кули, Сомбору, Иригу... Из сарадње с Покрајинским секретаријатом за урбанизам проистекао је задатак трансформације Банатског Аранђелова, села које остаје без становништва, те је идеја била да студенти покажу како би то место требало да се промовише као пријатно место за живот потпуно дугачијег квалитета него што је то у граду, на радост становника села, а учествовали су и у пројектовању реконструкције школе и доградње ловачког дома.
Ј. Вукашиновић, Д. Ристић
