Како сазнајемо од помоћника руководиоца пројекта изградње брзе пруге од Новог Сада до Суботице Веселина Симовића, у том простору биће благајна, картомат, чекаоница и тоалет како би се превоз путника неометано одвијао. До ове промене у начину функционисања путника у станици долази зато што почињу радови у крилу Б, средишњем делу зграде у ком је велики хол са шалтерима, који је прошле године делом уређен због пуштања у саобраћај брзе пруге. Сада су на помолу послови већег обима.
– Првих дана априла, према плану, треба да почне реконструкција крила Б, која подразумева замену плафона, фасадне столарије, осветљења, мермерних плоча и изградњу галерије – каже Веселин Симовић. – У питању су обимни радови за које се процењује да ће трајти око четири месеца. Скеле за замену столарије раније су постављене и спремене за почетак тог посла. Место с ког ће возови полазити и на које ће пристајати на перон такође је померено ка крилу А, у ком се изводе завршни радови.
По Симовићевим речима, у пословном делу зграде, такозваном крилу А, комплетно је обновљен други спрат и усељене канцеларије. Још увек се радови изводе на првом спрату где ће бити јединствени диспечерски центар за управљање саобраћајем на брзој прузи.
У финишу су и радови на перонима. У оквиру изградње пруге за велике брзине возова од Београда преко Новог Сада до Суботице, односно границе са Мађарском, железничка станица у војвођанској престоници добила је три нова перона са надстрешницама, док је досадашњи реконструисан. Завршени су и колосеци којих је сад у станици три мање него пре, односно шест.
Због изградње нових перона утолико је продужен и модернизован потходник, у ком мајстори тренутно облажу подне и зидне површине мермерним плочама. Нови део потходника дуг је 30 метара и чини га и степенишна конструкција, којом ће се излазити на новосаграђене пероне.
Цео потходник је дугачак око 60 метара, а са прилазним степеништем и лифтовима његова корисна површина је око 800 квадратних метара. На истом месту је у току уградња лифтова којима ће путници такође моћи да стигну до перона, као и изградња лифтовског окна у оквиру крила А.
– Након крила Б, на ред долазе и преостала два дела зграде – крила Ц и Д, која су мање захтевна што се тиче реконстукције имајући у виду да у њима нема путника – каже Симовић. – Надам се да ће до краја године сви радови у станици бити окончани.
Брзу пругу од Новог Сада до границе са мађарском, укључујући и реконструкцију новосадске железничке станице гради кинески конзорцијум „China Railnjay International” и „China Communications Construction Company”, који је ангажовао подизвођаче из више српских фирми.
Поред кампа који су Кинези изградили код Ранжирне станице у Новом Саду на почетку радова, у међувремену је отворен још један на Сајлову, на ком се лагерују материјал, железнички прагови, шине, туцаник… Биће то база у којој ће они склапати шинска поља и одатле дистрибуирати дуж трасе коју граде.
Пруга Нови Сад – Суботица дуга је 108 километара. То је трећа деоница пруге за велике брзине од 200 км/сат од Београда до границе са Мађарском. Прву, од Старе Пазове до Новог Сада од 40,4 километра изградила је руска компанија „РЖД Интернешнел“, а другу од Београда до Старе Пазове исти кинески конзорцијум који је задужен и за последњи део прве брзе пруге у Србији.
На читавој траси од Новог Сада до Суботице у јеку су радови. Према пројекту, од Новог Сада до Суботице треба да буде подигнуто 58 нових објеката:
30 надвожњака, 13 подвожњака, пет галерија, као и по два пешачко-бициклистичка pothodnika и потпорне конструкције уз галерију. Биће изграђена два вијадукта - у Врбасу дуг 1.465 метара, а у Малом Иђошу од пола километра, као и четири мостовске конструкције преко канала Дунав-Тиса-Дунав.
Осим у Новом Саду, пројектом је предвиђена реконструкција још осам железничких станица – у Сајлову, Кисачу, Степановићеву, Змајеву, Бачкој Тополи, Жеднику, Наумовићеву и Суботици, док ће Руменка, Врбас и Ловћенац добити нове станичне зграде.
Вредност радова је 1,16 милијарди долара, а рок за завршетак крај 2024. године.
Зорица Милосављевић
