О заштити животне средине и више него актуелној теми забране коришћења пластичних кеса за лист „Дневник“ говорила је и дипломирана еколошкиња, председница Хуманитарно-еколошке организације „Чепом до осмеха“ Вања Петковић.
- Производи од пластике донели су бројне користи за друштво, како у погледу смањивања трошкова, тако и због тога што су обезбедили квалитетније чување производа – објаснила је Вања Петковић. - Ипак, без обзира на бројне бенефите, не можемо занемарити чињеницу да је пластични отпад робустан и да се стотинама година задржава у окружењу, што је последица његовог хемијског састава. Проблем који се тиче конкретно пластичних кеса растао је са бројношћу људске популације и потребама савременог живота. Податак да се у току једног минута у свету произведи милион пластичних кеса у првом тренутку звучи забрињавајуће, али сматрам да је сада право време да се томе посвети озбиљна пажња, јер имамо могућност за употребу алтернативних решења.
Као алтернативно решење, Вања наводи употребу биоразградивих кеса.
- Оно што је, међутим, важно објаснити јесте чињеница да кесе за које се на нашем тржишту мисли да су биодеградабилне то заправо нису – истиче Вања. - Реч је оксиразградивим кесама, које се такође праве од пластике и разлажу на микропластику. Штавише, Европска унија је такве кесе дефинисала као непожељне и отпочела процес забране, а ту одлуку је подржао и Град Нови Сад. С друге стране, постоји боља опција - употреба кеса израђених од уља чичка, али, будући да се ради о иновативној и недовољно истраженој технологији, трошкови производње су велики.
Папирне кесе такође су решење, међутим Вања Петковић осврнула се на чињеницу да оне не представљају проблем у смислу отпада, али зато, како је рекла, њихова производња захтева много више сировина, енергије и изазива веће загађење.
- Као и кад је реч о мноштву других ствари, потребно је да промене потекну од нас самих – сматра она. - Довољно је да за почетак у набавку кренемо са сопственим торбама и цегерима, и да пре саме куповине размислимо да ли амбалажа коју купујемо може да се рециклира и вратимо се употреби стаклене и картонске амбалаже. Компаније, попут „ДМ дрогерие маркт“, као и домаћег ланца супермаркета „Универекспорт“, већ су започеле са спровођењем подстицајних кампања за купце.
Кад је реч о заштити животне средине, Вања Петковић подржава Одлуку о забрани коришћења пластичних кеса и сматра да наш град одговорно поступа.
- Већина, како светских, тако и европских земаља, већ дужи низ година заговара овакав начин поступања са пластичним кесама и нема разлога да то не учини и Нови Сад, који се труди да равноправно испуни услове дефинисане европским стандардима. Слажем се да је реч о промени која ће утицати на многе, али имамо довољно времена да се томе прилагодимо, јер наша животна средина не може да чека - закључила је Вања Петковић.
Б. Павковић
Мирјана Бачић, пензионерка:
- Сматрам да би требало максимално смањити употребу пластичних кеса. Пластика се споро разлаже, имали смо више пута прилику да се уверимо у то. У суштини, ја сам увек у куповину одлазила са цегером, лакше ми је, тако да немам тај проблем.
Радован Марковић, пензионер:
- Мислим да је забрана употребе пластичних кеса у реду, јер нису биоразградиве, то је главни разлог. Пластичне кесе сам користио, као и већина, али сад све чешће користим папирне. Не може се рећи да су претерано издржљиве, али ту су цегер, сепет, торба и слично.
Милан Пилиповић, инжењер електротехнике:
- Подржавам забрану пластичних кеса и сматрам да је добро, јер, ако то не спречимо, пливаћемо у смећу. Пластика није разградива, прља и уништава. Решење би било да се вратимо торбама за вишедневну намену, ја их свакако користим.
Драгана Петровић, трговац:
Нисам чула да су забранили пластичне кесе, али мислим да су још увек потребне. Некако су и даље најпрактичније. Уколико би биле направљене од неког јачег материјала, немам ништа против да буду замењене. Овако, кад размислимо, много тога је штетно, али живети морамо.
Б. Павковић
Фото: Ф. Бакић
