Реч је о традиционалној акцији коју већ четири године организују „Колор прес група” и „Нинамедија”, овај пут уз помоћ ресторана „Лазин салаш”. Осим гулаша и новина и часописа које су том приликом добили на поклон, корисници Прихватилишта јуче су уживали и у домаћим колачима које су ручно умесиле и донеле на поклон две хумане суграђанке.
„С обзиром на то да овде имају могућност да добију само суве оброке, односно по два сендвича дневно и топли напитак, такве акције веома значе нама и нашим корисницима, који тако имају прилику да добију кувани оброк“, каже руководилац Прихватилишта Анђелка Бараћ.
Обућа увек добродошла
Помоћ у козметици, одећи и другим потрепштинама суграђани увек могу да донесу у Прихватилиште, које ради сваког дана. Ипак, руководилац те установе, Анђелка Бараћ, каже да су најпотребнији обућа, које, некако, увек мањка, доњи веш и чарапе. Она је похвалила Новосађане на хуманости, који су већ донели доста гаредоробе корисницима Прихватилишта.
„Бескрајно смо захвални организаторима акције који нас обрадују сваке године за новогодишње и божићне празнике, али и за Ускрс.“
Она је, у име корисника, похвалила и суграђанке Смиљу и Нађу које, такође, већ неколико година, одвоје време да умесе колаче и обрадују оне суграђане који немају прилику да им неко направи домаћу посластицу и од срца им нешто поклони.
„Најважнији нам је дечји осмех, а онда и бар тренутак душевног мира за сваког човека“, каже Смиља Телечки, која је, заједно са својом другарицом Нађом, умесила колаче за кориснике.
„Зато смо спремне да се одазовемо где год нас позову. Децембар нам је био пун, а посету Прихватилишту не пропуштамо и причињава нам задовољство.“
Подсетимо, Прихватилиште за одрасле и старе на Булевару ослобођења и Свратиште за бескућнике у Футогу јединице су новосадског Геронтолошког центра и финансира их Град. Њихове услуге могу користити сви бескућици с подручја Новог Сада, а у Прихватилишту постоји стручни тим који процењује ко може да постане корисник. Ако им се обрати особа из друге општине, запослени контактирају с надлежним центром за социјални рад, купују им аутобуску карту и шаљу их у место пребивалишта.
Д. Ристић
