Новчане казне за такав прекршај у износу од 10.000 динара следе појединцима, а правним лицима од 300.000 до милион динара. Уколико се утврди да су на пољопривредном газдинству спаљени жетвени остатаци, газдинство губи право на подстицаје у пољопривреди у периоду од две године.
По наводима Одељења за друштвене делатности, спаљивањем биљних остатака често долази до неконтролисаних пожара на отвореном, који наносе велике материјалне штете и узрокују страдање људи.
Паљењем се развијају високе температуре, чиме се површински слој земљишта претвара у пепео и прашину, коју односе ветрови и спирају кише, тако да нестаје слој најважнији за доношење рода у наредним годинама. При том се убијају сви живи организми земљишта, као што су кишне глисте и микроорганизми који имају незаменљиву улогу у исхрани биљака, преводећи биљна хранива из ђубрива у облике приступачне биљкама, и разлажу органске материје земљишта. Паљење нема ниједну корисну сврху, већ само иде на штету пољопривредним произвођачима, поручују из тог одељења. Заоравањем се побољшава водни режим земљишта, наводи се даље у саопштењу, па та земљишта у време јесењег-зимског орања садрже и до 2,5 одсто више влаге од оних на којима стрњика није заорана, а то је уједно и мера борбе против корова јер се на тај начин провоцира ницање семена корова који се лако униште даљом обрадом. На тај начин се земљишту враћа део оног што је из њега изнето приносом, као што је азот, фосфор и калијум. Истовремено је лакша основна обрада земљишта јер се мање стврдне па је и утрошак горива знатно мањи.
