БЕОГРАД: Чланство Србије у ЕУ је приоритет и стратешки циљ наше земље, изјавила је данас премијерка Ана Брнабић на панелу Националног конвента о ЕУ изразивши очекивање да ће наредна година бити много боља од 2020. по питању европских интеграција.
"Управо сам завршила са министарком Јоксимовић седницу комитета за стабилизацији и придруживање у Бриселу и разговарали смо о свим темама важним у овом тенутку за наше европске интеграције и припрему за 2021. годину", рекла је Бранбић.
Каже да се нада се да ће 2021. бити све укупно боља и значајно успешнија за наше европске интеграција од 2020. године.
Рекла је да су три кључна приоритета за владу и у контексту еврпоских интеграција наше земље: владавина права, економија и заштита животне средине.
Брнабић додаје да је владавина права приоритет број један и да је нова влада у тој области већ у својих првих месец и по дана мандата већ предузела важне активности.
"Већ смо повукли неке кораке за које се надам да их људи виде као добар сигнал да ће се влада на прави начин и посвећено бавити овом облашћу", нагласила је премијерка.
Када је реч о области правосуђа, каже да су ту кључне уставне реформе и да је влада поново упутила скупштини иницијативу за промену Устава у домену правосуђа.
"Мени је посебно драго да је, иако чујем критике једног дела јавности у Србји и ЕУ да ту засад није ништа урађено, да је управо урађено и промењено много тога кроз процес реформе Устава", навела је Брнабић.
Подсећа да смо и раније имали измене Устава, па чак и у већем обиму него што су измене које су само у области правосуђа, али да никада у Србији раније нисмо имали јавну дебату о тим изменама.
Нагласила је да је постојала суштинска јавна расправа о томе шта треба да се промени у Уставу која је трајала 18 месеци, која је укључивала и сталне консултације са Венецијанском комисијом.
"Србја никада до сада није имала имала такву јавну рапсраву о Уставу и никада такву транспарентност и такве консултације са Венецијанском комисијом, иако је Устав у више наврата измењен и увећем обиму", истакла је премијерка.
Очекује да ће скупштина врло брзо почети да се бави и том темом и да ће ускоро бити још један круг јавне дебате.
Брнабић каже да постоје неки мехнизми за унапређење правосуђа на којима се сада ради заједно са партнерима из ЕУ, као што је формирање јединственог информационог система правосуђа.
"У питању је софтвер за управљање предметима и та тендерска документација је завршена и ми сада чекамо тренутно на објаву од стране европске делегације у Србији и надам се да ће то бити у кратком року", казала је она и додала да ће када то буде имплементирано значити много ефикасније и транспарентније судство за приведу и грађане.
Она је изаразила очекивање да ће у скупштини до краја године кренути и дебата односно усвајање предлога Високог савета судства за председнике судова и судије. Додаје да ће и то бити велики помак.
"Као и у државној управи, интенција нам је да покушамо да што мање судија или људи у систему буде у функцији вршиоца дужности већ да пређемо на именовање и инстутиционализацију тих позиција".
Што се тиче медија, навела је да је влада усвојила акциони план за медијску стратегију, да је формирана радна група за праћење примене стратегије која је била потпуно инклузивна.
"У време 2011. када се тада радило на медијској стратегији, сва новинарска удружења су од владе тада добила само једно место за представнике свих удружења, док смо ми дали девет места новинарским удружењима, што је за једно место више него за представнике владе", рекла је Брнабић.
Подсећа да је формирана радна група за безбедносте новинара, поред постојеће и навела да су новинарска удружења рекла да је потребна и институционална радна група у оквиру Владе Србије.
То све није било само декларативно, рекла је она и додала да ће се 23. децембра састати са представницима радне групе за заштиту и безбедност новинара како би видела на чему се ради и да ће имати са тим телом редовне састанке.
Говорећи о економији, Брнабић је поновила да ће Србија завршити 2020. годину са најмањим падом БДП-а у Европи од свега један одсто.
Напоменула је да се у земљама региона очекује пад БПД-а у 2020. години између четири и 12 одсто.
Такође, каже да ММФ предвиђа да ће Србија до 2022. имати укупни раст БДП-а око 10 одсто, што ће бити убедљиво највише у Европи, после наше земље биће Ирска и Литванија са растом од око шест одсто.
Када је рец о заштити животне средине, Брнабић каже да су ту предвиђена три кључна приоритета: управљање чврстим отпадом, унапређење квалитета ваздуха и пречишћавање отпадних вода.
Ана Брнабић негирала је да је просторни план посебне намене за пројекат Рио Тинто усвојен без основа и истакла да је он усвојен након јавног увида и извештаја о процени утицаја на животну средину.
Она је у завршници Пленарне седнице националног конвента рекла да је тај пројекат јако важан за Србију и да ће бити урађен по највишин стандардима.
"Локално становништво моћи ће да има у сваком тренутку информације о том пројекту. Позивам овом приликом људе из сектора да се видимо и поразговарамо о томе", рекла је Брнабић.
Одговарајући на питање упућено током седнице о зеленој транзицији, Брнабић је рекла да су за неке ствари потребни и компромиси.
"Морамо да станемо и видимо шта желимо да урадимо и који је наш план, а не да смо против свега што се предлаже. Све су ствари компртомиса", рекла је Брнабић.
Када се ради о извештају Института за јавно здравље Батут о пандемији, она је казал ада ће се он урадити када буде готова пандемија.
"Сада сви имају пуне руке посла. Када се заврши епидемија ми ћемо то урадити", рекла је Брнабић.
Она је додала да, када се ради о поверењу у Кризни штаб и критикама да су износили о опречним ставовима, Брнабић је рекла да ми не видимо шта се дешава у свету.
"Невероватно је да неко помисли да Кризни штаб у време пандемије даје информације које су различите. Знам бар четири примера када је СЗО у року од 48 сати променило мисљење - о маскама, лековима, ремендисивиру и сл. Нико у свету не седи и прича СТО колико су пута променили мишљење", рекла је Брнабић.
За дигитализацију, премијерка је рекла да ће најпре бити завршена дигитализација просвете, јер је договорена пре пандемије, а да ће онда бити започета дигитализација здравства.
Одговарајући на питање о инспекцијама, она је казала да ти капацитети морају да се подигну, али да то иде веома полако.
На данас одржаном Савету за стабилизацију и придруживање Србије и ЕУ поздрављен је укупан напредак постигнут у досадашњим приступним преговорима Србије, прихватање унапређене методологије проширења која би требало да убрза процес уласка Србије у ЕУ и поновљена подршка ЕУ Србији на путу ка чланству, саопштила је Влада Србије.
”Размењена су мишљења о актуелној политичкој и друштвено-економској ситуацији у Србији, а пре свега о даљој динамици преговора о приступању ЕУ, сарадњи у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике, као и о регионалној сарадњи на Западном Балкану. С тим у вези, поздрављена је чињеница да је нова Влада поставила приоритет интеграција у ЕУ, очувању јавног здравља и економског раста, као и нормализацији односа са Приштином”, наводи се у саопштењу.
На данашњем састранку Савета за стабилизацију и придруживање, који се због пандемије одржао видео путем, делегацију Србије предводиле су председник Владе Ана Брнабић и министар евроинтеграција Јадранка Јоксимовић.
Делегацију ЕУ предводили су шеф дипломатије Жосеп Болрељ и комесар за проширење Оливер Верхеји.
Борељ се посебно захвалио на учешћу премијерки Брнабић, што није уобичајени формат, али што, казао је, недвосмислено показује колико Влада Србије придаје значај Споразуму остабилизацији и придруживању и европском путу Србије.
Састанак је искоришћен како би се размотрили тренутни односи Србије и Европске уније, пре свега процес приступања Србије ЕУ, а разговарало се и о политичким и економским критеријумима, усклађивању домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ, као и о реализацији претприступне помоћи ЕУ.
”Састанак је пружио правовремену прилику за преглед напретка Србије у приступним преговорима и разматрање приоритета за даљи рад у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању и европским интеграцијама. Представници ЕУ су поновили посвећеност ЕУ европској будућности Србије и заложили се за проактивну и стратешку комуникацију Србије и ЕУ”, наводи се у саопштењу.
Током састанка било је речи и о начину на који се Србија суочава са последицама пандемије ковид-19 , како у погледу решавања здравствене кризе, тако и у превазилажењу последица по привреду и економију уопште и на спровођење реформи.
Учесници су се сагласили да су добросуседски односи и регионална сарадња кључни елементи процеса проширења и с тим у вези, поздравили наставак дијалога Беогрда и Приштине и доследну посвећеност Србије том процесу.
Представници ЕУ су поздравили значајан допринос Србије војним мисијама и операцијама и поздравили учешће Србије у борбеним групама ЕУ, нагласивши значај даљег продубљивања сарадње по питањима спољне политике.
Учесници су такође подржали Заједничко регионално тржиште, које су лидери Западног Балкана покренули 10. новембра на самиту у Софији и подсетили да Економски и инвестициониплан за Западни Балкан, који је Европска комисија усвојила 6. октобра 2020., даје свеобухватан оквир за подршку економској конвергенцији Србије и региона ЕУ.
Шеф дипломатије ЕУ, Жосеп Борељ, каже да је је Србија важан пратнер за ЕУ, укључујући и област европске Заједничке безбедносне и одбрамбена политике.
"Имамо много питања од заједничког интереса и посвећени смо европској перспективи Србије", написао је Борељ на свом Твитер профилу.
Шеф дипломатије ЕУ додаје да се од Србије очекује да испуни неопходне реформе посебно у области валдавине права, али и да појача усклађеност са заједничком спољном политиком ЕУ.
"Наставићемо да помажемо Србији на њеном путу интеграција", закључио је Борељ.
