То је, истакао је Дачић, посебно приметно у свакодневном животу особа које не припадају албанској заједници, претежно Срба. "Права која се и даље крше или захтевају додатну заштиту полазе од физичке и правне безбедности, до права у домену имовине, културе и поштовања верских слобода, укључујући слободан приступ културној и верској баштини", навео је Дачић.
Говорећи на тему министарског скуа "Оснаживање демократске безбедности у Европи", Дачић је указао да више од 200.000 насилно интерно расељених особа још увек не може да се врати својим домовима. Дачић је исказао спремност Србије да буде конструктиван партнер Савету Европе у његовим будућим активностима на Косову и Метохији.
Осврнувши се на Извештај генералног секретара Торбјорн Јагланда о стању људских права, демократије и владавине права, Дачић је рекао да закључци из тог документа подстичу на размишљање и изазивају оправдану забринутост.
"Проблем миграната и избеглица изискује заједничку посвећеност свих, како бисмо обезбедили да одговори на актуелну кризу буду у складу са нашим међународним обавезама и интересима свих заједно и сваке земље појединачно. Као главни изазов се при том издваја управљање масовним миграцијама, уз истовремено поштовање људских права", навео је.
Истакао је да Србија снажно подржава и активно доприноси афирмацији приступа Савета Европе и посебно генералног секретара у решавању овог проблема, у складу са мандатом Организације.
Делимо, истакао је, уверење да је потребно предузимање хитних мера ради заштите деце миграната и тражилаца азила, посебно оних без пратње, укључујући активно ангажовање у спречавању трговине људима и свих видова њихове злоупотребе, као и кажњавања одговорних за кријумчарење миграната и у том контексту подржавамо Акциони план Савета Европе за заштиту деце избеглица и миграната.
Указао је да с обзиром на то да се Србија налази на тзв. западно-балканској миграционој рути, наша земља се суочила са скоро милион избеглица и мигранта који су прешли преко њене територије од почетка ове кризе до данас.
То, казао је Дачић, представља велики терет за наше капацитете.Министар је подсетио да, како је рекао, нажалост, Србија има велика и болна искуства са избеглицама и интерно расељеним лицима.
У Србији и данас, подсетио је, борави 29.457 лица у статусу избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се бринемо већ две деценије, као и преко 200.000 интерно расељених лица, која су била приморана да напусте Косово и Метохију после 1999. године.
Дачић и Сијарто: Забринутост због изјава о "Великој Албанији"
Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто данас су у Никозији разговарали о ситуацији у региону, а у разговору је изражена и забринутост због изјава албанских представника о стварању тзв. "Велике Албаније".
У пријатељском разговору, који је одржан на маргинама 127. министарстког састанка Савета Европе, Дачић и Сијарто разменили су мишљења и о сарадњи на билатералном и мултилатералном плану, саопштило је Министарство спољних послова.
У погледу билатералних односа, разговарало се о сарадњи у области енергетике у контексту потписивања одговарајућих споразума у тој области.
Дачић: СЕ да допринесе сузбијању расизма, ксенофобије...
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да је у последње време у региону било опасног потпиривања међунационалне мржње, уз изјаве и аспирације појединих лидера за прекрајањем граница, нагласивши да СЕ може да допринесе сузбијању таквих појава.
Дачић у Никозији учествује на 127. министарском састанку Савета Европе, који у четвртак и данас организује кипарско председавање Комитету министара организује, а синоћ је присуствовао на неформалној вечери.
Он је одржао говор на тему "Јачање поверења у европске демократије: суочавање за изазовима расисма, ксенофобије, социјалне маргинализације, екстремизма и популизма".
„Проблеми расизма, ксенофобије и екстремизма, нажалост, у порасту су на читавом европском простору. Савет Европе може значајно да допринесе у сузбијању ових појава. У нашем региону, последњих година и месеци били смо сведоци говора и злочина из мржње, ксенофобије, као и опасног потпиривања међунационалне мржње и нетрпељивости, уз повремене неодговорне и опасне изјаве и аспирације појединих лидера за прекрајањем граница у региону", рекао је Дачић у говору.
Како је рекао, и генерални секретар Јагланд, у најновијем извештају о стању људских права, оправдано указује на проблем говора мржње који је присутан у многим земљама.
Дачић наглашава да је истинско опредељење Србије даљи развој регионалне стабилности и сарадње кроз дијалог, мир и помирење.
Али, тај циљ је могуће постићи искључиво ако таква спремност постоји на свим странама и ако се чињење, или нечињење, сваке државе у сузбијању таквих појава мере истим аршинима, додао је шеф српске дипломатије.
