Зукорлић је за бошњачки портал Инс.ба. рекао да је начелно подржао Вучићев позив на дијалог о Косову, јер се и његова политика базира на дијалогу и помирењу.
"Обрадован сам чињеницом да је председник Србије Александар Вучић покренуо ово питање, да је имао храбрости да каже: ''Господо Срби, морамо имати снаге да се суочимо с питањем Косова, са свим оним што оно јесте и са свим слојевима горчине, те да видимо шта ћемо с тим питањем''", рекао је Зукорлић.
Вучића, каже, сматра озбиљним политичарем, који је, поготово задњих година, у бројним изјавама показао или настојао да покаже Бошњацима и грађанима БиХ да не жели да угрожава стабилност БиХ.
"Више пута је истакао да жели да води дијалог који би довео до помирења Бошњака и Срба. То је део моје политике. Чак сам и непосредним разговорима са њим настојао да допринесем томе и добио уверавања да стоји на становишту да БиХ ни на који начин не сме бити угрожена као држава", навео је Зукорлић.
Он је, међутим, указао да у Србији "постоје нека промишљања да у дијалог и решавање питање статуса Косова треба укључити и питање РС", те упозорава да је неприхватљиво размишљати на начин да један део територије или утицаја на Косову може или треба да се компензује угрожавањем територијалног интегритета Босне и Херцеговине:
"Свако повезивање РС и Косова значи директан атак на територијални интегритет БиХ", рекао је Зукорлић. Истиче да не верује да је то "Вучићева игра", већ му "више личи да је то акробатика Милорада Додика", који, каже, "једино на ватри може да опстане".
"Његово паљење ватре га на неки начин штити од разних одговорности, политичких и других, у којима је он изложен у БиХ. Мислим да користи сваку прилику да нешто запали. Ако не може, а онда да има макар мало дима. Ако не може ни једно, ни друго, макар мало галаме. Више ми личи на то", каже Зукорлић.
Не искључује, међутим, могућност да у Београду "још има структура, политичких, црквених, академских који, ипак, нису свесни времена, простора, контекста, тежине играња с таквим стварима...": "Па, излете који имају за циљ сервисирати Додикову дневну политику на неки начин и подгревају", истиче Зукорлић.
Он истовремено указује да чак и да Српска буде предмет дијалога, то више не би био унутарсрпски дијалог, већ српско-бошњачки, односно дијалог између БиХ и Србије, а то води питању Санџака."У том случају имамо Санџак као део бошњачког животног простора на просторима Србије и Црне Горе, те је логична последица укључивање и питање Санџака у ту тему", сматра Зукорлић.
Кад је реч о најављеној декларацији о опстанку српске нације, Зукорлић каже да је треба процењивати када се буде знао њен садржај, "без хипотетичких оцена".
Наводећи да ће та декларација бити усвојена у парламентима Србије и Српске, Зукорлић каже да је то "проблем који нам се приближава, јер се тако игнорише више милиона неСрба, који се сврставају у категорију другог реда". "Етничке, националне и етнонационалне институције српског народа имају право да су забринути позицијом своје заједнице у неким државама региона", рекао је Зукорлић и додао да не види ништа спорно у томе.
Смета му, каже, "иницијатива из Бањалуке" према САНУ и Матици српској да се негира босански језик. "То је по мени већи проблем, него да Срби хоће да имају своју декларацију", рекао је Зукорлић.
