Класична прича о промени система и игри са четири играча у задњој линији види се, заправо, као оправдање за постављање и одабир играча за овај меч.
Селектор је почео меч у поставци 4-3-3. Тај систем није функционисао од самог почетка. Зашто? Због тога што је противнички тим појачао обе аут линије у одбрани, а то је познато у теорији фудбала, и терао противника да игра кроз средину. То су играчи Марока доста добро радили и на крају крајева и победили су. Крстајићев систем прешао је силом прилика у 4-5-1 или још прецизније 4-1-3-1.
Пребацивањем напада кроз средину остали смо са једним играчем у шпицу, Митровићем, који је оправдао поверење, борио се и трчао, било га је свуда по терену али сам није могао ништа. Оваква врста нападача захтева пуно лопти у шеснаестерцу противника а не 40 метара од гола, где је он успешно задржавао лопту али није било завршнице. Гол који је Србија постигла преко Тадића је добар пример проласка кроз средину до гола, али то је није било довољно овога пута, јер се догодио пораз.
Систем који је селектор одабрао распао се оног момента када је десни штопер Максимовић примио прву лопту. Одмах се видело да је несигуран, имао је трему, и ако је ово био пробни меч за њега, без дилеме, тест није прошао. Грешка код пенала, а потом и код другог гола Марока заиста то потврђују.
Иначе, други примљени гол Србије је грешка из уџбеника игре са четири играча у линији. И ако бисмо се мало вратили у прошлост и анализирали примљене голове орлова, видело би се да су већина плод лошег играња таквог система, чак и са једним Немањом Видићем на челу одбране. Због тога је бивши селектор Славољуб Муслин и поставио тројицу позади, са лажним коректором, и једним предњим, који глуми задњег везног играча. И мислили смо да је све то било довољно за наук, али не, Крстајић уиграва тим пред Светско првенство у Русији и то на два месеца од почетка!?
А да ли сте приметили извођење аута код Србије? Четири од пет лопти ишло је Мароканцима. Стварно невероватно. У фудбалу, добро је познато, све се вежба и увежбава. Ко то не схвати, боље да не ради као тренер.
Душко Тошић је захвалан играч. Бори се као лав, баца на лопту, заслужио је дрес репрезентације, али, не на месту левог штопера. Само је допринео додатној несигурности код свог саиграча Максимовића, а скок игра обојице у одбрани је била веома лоша. Место Тошића је уз леву аут линију, и преостаје му да се избори за место поред Коларова и Обрадовића.
Капитен Србије Александар Коларов није имао већих пропуста, али превише повратних лопти и извођење аута иде и њему на душу и мора више да пробија и да решава један на један ситуације.
Немања Матић се није видео на терену. Лоше се постављао, ни једну лопту, практично, није изнео, деловао је уморно, са превише враћених лопти уназад, што је опет, убијало, рекли бисмо, несрећног Максимовића. Додуше, одбрана Марока је у игри на играча умногоме отежала игру орлова али селекторов систем игре је то морао да предвиди.
Душан Баста је био добар, али и за њега важи исто што и за Коларова. Пуно више одговорности мора да има а обзиром на његове раније партије у дресу Србије предност у тиму морао би да има Антонио Рукавина, јер је изнео целе квалификације без већих грешака, али Баста је свакако добра алтернатива на десној страни.
Андрија Живковић очигледно није играо на свом месту. Практично се сударао са Љајићем и сметао му довођењем свог играча, а и Тадићу је само сметао. Међутим, селектор је сматрао да у овој поставци Андрија треба то да игра. Чист промашај.
Филип Костић је играч транзиције и контранапада. Ако тога нема, он је у проблему а са њим и тим у којем игра. То је бар јасно. Има пуно заслуга у Квалификацијама али питање је да ли турнир какав је Светско првенство треба почети са њим у тиму. Мали учинак имао је против Марока и чудо да није замењен јер очигледно није могао да надише и то близу Крстајића цело полувреме.
Адем Љајић, Александар Митровић и Душан Тадић имали су добар ниво игре, с тим, да је Тадића гушио Живковић, а и мало лопти је добијао на десној страни. Митровић се превише враћао, и трошио у одбрани гола. Долазио је на 40 метара од свог гола, трошио снагу и није чудо што оне прилике није боље искористио, јер пад снаге доводи до пада концентрације познато је. Љајић мора много више да игра са Тадићем, техника им је врхунска, још када им се придода Сергеј Милинковић Савић биће право уживање гледати их на Светском првенству. Штета што је Сергеј повређен.
Уласком Миливојевића, одбрана је била нешто боља, али се Матић потпуно изгубио. Наравно, Ивановић је ушао прекасно. Многи су заборавили колико је важних голова постигао Бранислав Ивановић.
Марко Грујић, Мијат Гаћиновић и Александар Пријовић играли су премало за озбиљнији коментар, једино се прибојавамо да стрелац гола који нас је одвео на Светско првенство неће наћи право место у тиму, јер као и Костић, превише тражи лопту у простор, што на великом турниру, често, неће бити оствариво.
Голман Марко Дмитровић није имао грешака, а сигурно схвата да је број један тренутно Владимир Стојковић који је прави ауторитет, искусан, зна да постави и смири играче када је то потребно, а бранио је невероватно у квалификацијама.
Шта је желео Младен Крстајић, питамо се? Времена за уигравање новог тима нема. Играчи који су изнели квалификације морају наставити да играју, уз двојицу тројицу светских првака, не више, јер ће доћи до распада система. Оно што селектор сигурно није очекивао, то је да су милиони навијача били поред малог екрана и гледали меч. Још више ће их бити у уторак увече у када Србија буде у Лондону против Нигерије, која је, ни мање ни више, савладала Пољску.
Сада је атмосфера узаврела, посебно негативна након одузимања траке Ивановићу, што нико није очекивао, али и нови пораз додатно би створио нервозу и неповерење међу играчима али и јавности у Србији, тако да све осим пораза у мечу са Нигеријом биће добро.
М. Ковачевић
