За то је, пре свега, заслужна његова играчка каријера, током које је, између осталих, носио дресове Војводине, грчког ПАОК-а, Црвене звезде, московског Динама и кинеског Тијенђина. И када је окачио копачке о клин, међутим, остао је у овом спорту као тренер, сасвим прецизно, као један од најближих сарадника Ненада Лалатовића у практично свим његовим ангажманима.
Данас су Лала и Видак на задатку спашавања Младости ГАТ од испадања из Суперлиге, па смо искористили прилику да забележимо Братићеву занимљиву спортску причу.
- Рођен сам у Бачкој Тополи и фудбал сам почео да пикам у Фудбалском клубу Бачки Соколац – присетио се наш саговорник. – Већ са 17 година постао сам члан Војводине. У редовима Новосађана провео сам три и по лепе године, баш у време када се Љупко Петровић вратио у „стару даму“. Иако сам био анониман на прволигашкој сцени, у једном наступу за други тим у Румунији, Љупко ме је приметио и тада сам „купио“ његово поверење. Покривао сам позицију задњег везног и стицао искуство играња у европским такмичењима у којима је Војводина била редовни члан. Чак сам био и капитен екипе која је с Вердером из Бремена играла у финалу Интертото купа.
Добре партије утицале су на то да је „око“ на Братића бацио ПАОК из Солуна, који је био његова нова станица. Тамо је играо наредне две и по године, освојио и Куп Грчке, а онда су наишли финансијски проблеми за клуб из Солуна, па је прешао у Црвену звезду.
- Грци су ме најпре позајмили Звезди за наступе у Лиги шампиона. После ме је београдски клуб и откупио и две године сам провео у његовим редовима.
Нова станица Братићу је био Динамо из Москве. Носио је дрес тог клуба током четири и по године, с тим да је, како сам каже, две и по сезоне заиста играо за први тим, а у преостале две био члан његове друге екипе.
Желим Про лиценцу
Видак Братић данас има Уефину А лиценцу и жеља му је да још напредује.
- Пуних 10 година имам А, а покушавао сам већ три пута да упишем и школу за стицање Про тренерске лиценце – каже наш саговорник. – Међутим, зна се какви аршини владају у нашем фудбалу. Ево, сада ћу и четврти пут да покушам да упишем, како бих могао, да видим да ли се по томе нешто променило у позитивном смислу. Ипак, немам неку изражену жељу да се бавим самосталним послом и водим неки тим. Прија ми рад с Лалатовићем и мислим да ћу с њим да останем до краја каријере.
- Руси су у међувремену довели скупа појачања, газда је за њих издвојио озбиљан новац и ми, који смо већ били у клубу, морали смо да се преселимо у други тим, јер нас нису пуштали да одемо.
Вратио се у српски фудбал и два-три месеца наступао за ОФК Београд, када су „романтичари“ остваривали запажене резултате. Уследио је онда позив из Кине, из клуба Тијенђин Теди, а после годину и по дана постао је играч и швајцарског Сент Галена.
- Ту нису били неки посебни финансијски услови, мучила ме је и носталгија за породицом и вратио сам се у Србију. Био сам поново у ОФК Београду, а после шест месеци нашао се у суботичком Спартаку. Иако нисам тако планирао, наредне четири године играо сам за „плаве голубове“, који су изборили учешће у Европи, били у врху, па је све потрајало дуже од планираног. По завршетку активне каријере, остао сам у клубу, као помоћни тренер Драгију Канатларовском.
Братићева пауза која је наишла после пола године, међутим, није дуго потрајала.
- Позвао ме је 2014. године Ненад Лалатовић с којим сам имао прави, другарски однос још из времена када смо заједно играли за Звезду. Рекао ми је, буквално, „Сутра те чекам у Црвеној звезди, долазиш да радиш и помажеш ми.“. И то је било – то. Дужник сам му за сва времена, јер ме је увео у овај свет.
Верујете ли да Младост ГАТ, у којој данас зарађујете за живот, може да избегне судбину сеобу у нижи ранг?
- Већина људи су скептици по питању опстанка Новосађана у Суперлиги. Лично, мислим да је Младост ГАТ сјајан клуб, средина у којој је милина радити и уопште бити у њему. Људи који воде „гатовце“ заслужују да су део елитне лиге, преозбиљни су и испуњавају све услове за то. Мислим да можемо да останемо у овом рангу и учинићемо све да буде тако.
Осим фудбала, познато је да је Видак и велики заљубљеник у коње и коњске трке. Уз то, власник је и два расна тркачка грла.
- То ми је, због адреналина, хоби у којем искрено уживам. Заиста имам два грла, од тога је једна кобила која је ждребна и која је завршила каријеру, док од пастува очекујем добре резултате у сезони која долази. Припремамо га за дерби, а реч је о енглеском галоперу. Буде ту и нервирања када коњ не трчи како треба, али не могу да вам опишем колика је моја радост када победи. Имао сам с кобилом запажених успеха, попут тријумфа у Будимпешти. За сада, све ми је ово, ипак, хоби, али размишљам о томе да, када одем у фудбалску пензију, стекнем ергелицу на којој ћу моћи све даље да развијам – подвукао је Видак Братић
А. Предојевић
