Мега је у серији од четири узастопне победе, убедљиво најмлађи тим у региону у претходна надиграо је ФМП, Игокеу, Задар и Цибону и стигао до осме позиције на табели која води у плеј-оф.
Последњи дуел у Загребу обележио је хрватски кошаркаш, који је постигао 21 поен, без промашаја у шуту из игре 7-7, уз пет скокова и две асистенције за укупан индекс корисности.
Ми смо сада у добром ритму и значајно смо подигли форму. Везали смо четири тријумфа против озбиљних екипа и евидентно је да растемо као тим. Циљ нам је да се играчки што више развијамо, али имамо и велику жељу да се пласирамо у плеј-оф што би био сјајан успех, рекао је Рудан за клупски сајт.
Рудан је пре две године стигао у редове Меге из минхенског Бајерна.
С обзиром на то да сам био убедљиво најмлађи у екипи, нисам добио много прилике да играм. Желео сам да променим средину и када се појавила опција за долазак у Мегу, ниједног тренутка нисам размишљао. То је најбоља могућа ствар која може да се деси младом играчу. Довољно је само погледати шта су играјући у Меги од својих каријера направили Јокић, Мицић, Луваву, Јарамаз, Симоновић, Јовић… То је доказ да Мега дефинитивно има најбољу могућу школу за младе играче”.
Занимљиво је да је Рудан у Минхен отишао из Цибоне са само 16 година.
То је врхунски клуб, један од највећих на свету, истински спортски бренд. Тамо сам дошао као клинац и рано ушао у свет професионалаца, што мислим да ће ми много значити. Имао сам срећу да сам делио свлачионицу са изванредним играчима попут Мачвана, Радошевића, Лучића, Ђедовића, Бартела… Много сам им захвалан, јер су ме научили многим животним стварима, поштовању према старијима, како бити добар саиграч и на прави начин ме обликовали као човека, присећа се Рудан и посебно истиче сјајан однос који је имао са Миланом Мачваном:
Одушевио ме је колико је добра особа. Имао сам само 17 година, а он је био толико стрпљив и давао ми је савете свакодневно. Трудио сам се да све упијам, да стално учим од њега. То су били неки детаљи, кошаркашке финесе, како да се поставиш у одређеној ситуацији, како да изнудиш фаул… Исти је случај био са Владимиром Лучићем, Леоном Радошевићем и Нихадом Ђедовићем, објашњава Рудан.
Рудан у себи носи кошаркашки ген, али је као мали силно желео да постане ватерполиста.
"Отац и мајка су играли кошарку. Моја мама је Гордана Рудан и она је са Сплитом била првакиња Хрватске, играла је и Евролигу. Ипак, док сам био мали дражи спорт ми је био ватерполо. Тренирао сам упоредо кошарку и ватерполо до своје 12. године. Али, када је све то постало исувише напорно морао сам да направим избор и то је била кошарка, јер сам ипак био бољи кошаркаш него ватерполиста".
Изузетно талентовани крилни-центар не крије да му је сан одлазак у НБА лигу.
"Трудим се да не размишљам превише унапред. Фокусирам се само на прву наредну утакмицу, да играм добро и што више помогнем тиму. Мислим да тренирамо више од осталих екипа и то је сјајна ствар, јер то доприноси нашем напретку који је видљив. Имамо сјајну хемију у екипи, млада смо екипа и покушаћемо то да искористимо на најбољи могући начин и остваримо што боље резултате. Наредни меч нам је против Партизана, који има фантастичан тим. Са нестрпљењем очекујемо тај дуел. Надам се да ће хала спортова “Ранко Жеравица” бити пуна, да ће публика уживати и да ћемо одиграти добру утакмицу”, закључио је Рудан".
