Непуних месец дана од одбране злата одбојкашица у Анкари, на кров Европе попели су се и изабраници Слободана Ковача и то у ситуацији када је мало ко очекивао, посебно у полуфиналу јер је ривал била Француска уз помоћ 15.000 навијача у париском Берсију.
Такав подвиг српска одбојка направила је и пре осам година, мушкарци у Бечу победом у финалу над Италијом уз доминацију Ивана Миљковића, а девојке у Београду у крцатој хали "Александар Николић" против Немачке на крилима Јоване Бракочевић.
Рецепт из трофејних играчких дана, са олимпијским златом и бронзом, уз европско сребро и бронзу, Ковач је преписао као селектор Србије, само 40 дана пошто је наследио Николу Грбића и одмах најавио жетву медаља почев од најсјајније.
На перфектан начин, са максималних осам победа у Белгији и Француској, Ковач је водио Србију до трећег злата и "дупле круне", рачунајући и изабранице Зорана Терзића.
Српским одбојкашима је управо женска селекција била велики мотив да дођу до истог резултата, признаје техничар Јововић.
"Угледали смо се на девојке, које су увек златне и репер како треба да их следимо. Честитам и њима, свака част за српску одбојку. Надам се да ће још много деце због нас да почне да тренира", "поентирао" је Јововић, иако је задужен за асистирање.
Следећи циљ је виза за Олимпијске игре у Токију 2020. године, а тамо, верује цела земља, заједно са колегиницама из Србије излазак на подијум.
А онда, годину дана касније, напад на одбрану злата - девојке на домаћем терену у Београду уз ветар у леђа са трибина, а мушкарци са ореолом фаворита јер шампионима таква улога припада.
Успен је већи када се зна да је клупска одбојка у нашој земљи на ниском нивоу, овог лета је чак шест клубова отказало учешће у европским такмичењима, па ће Војводина бити усамљена.
Све због беспарице у једном од најтрофејнијих спортова у Србији и то је довољно упозорење које не сме да се заборави у тренуцима славља...
