Полагањем венаца на спомен-бисту у Алеји великана, у Карађорђевом парку, у Зрењанину је обележена 160- годишњица од рођења др Ференца Кемења (1860-1944). Ференц Кемењ, један од оснивача Међународног олимпијског комитета и један од пионира савременог олимпијског покрета, рођен је пре 160 година у Зрењанину. Венац на његову спомен-бисту положили су представници Града Зрењанина и Спортског савеза . У делегацији су били помоћник градоначелника Симо Салапура и генерална секретарка Спортског савеза Вукосава Ђапић Атанацковић, као и представници зрењанинских олимпијаца Момир Рнић и Милорад Станулов, освајачи четири олимпијске медаље.
- Поносни смо на људе са овог историјског и животног простора, који су наш град повезали с Европом и светом, а посебно можемо бити поносни на наш спортски идентитет. Окупили смо се да обележимо 160 година од рођења др Кемења, пионира олимпијског покрета и оснивача модерних олимпијских игара, а наравно и претече нечега што се данас зове - Зрењанин, град спорта. Посебно сам захвалан нашим олимпијцима, који су дошли да заједно обележимо овај значајан датум. Хвала им и што су подржали кандидатуру нашег града за титулу Европски град спорта 2021. године – рекао је помоћник градоначелника Симо Салапура.
Реформатор школства
Ференц Кемењ рођен је 18. јула 1860. године у Великом Бечкереку, у јеврејској породици, која се у град доселила 12 година раније. Школовао се у Будимпешти и Паризу, где је завршио два факултета и потом радио као директор школе и професор математике и физике. Био је реформатор школства, а највише пажње је посвећивао фискултури. Међу првима се залагао да се при школама изграде фискултурне сале, о чему је написао више радова.
Предавање Пјера де Кубертена о идеји олимпизма га је опчинило, па је убрзо постао његов сарадник, а потом члан Међународног олимпијског комитета и један од организатора првих савремених Олимпијских игара у Атини 1896. године. Уз ову важну обавезу, др Кемењ је био и пратилац репрезентације Угарске, за коју је наступао Момчило Тапавица, први Србин олимпијац.
Живот му се трагично прекинуо током Другог светског рата, када је са супругом извршио самоубиство 1944. године, у Будимпешти. Остало је нејасно да ли се на такав чин одлучио због пацифистичких ставова и неслагања са тадашњом влашћу или због прогона, јер је био јеврејског порекла.
Родни Зрењанин му је 1972. подигао спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, рад београдске вајарке Радмиле Граовац.
Он је истакао и да је то прилика да се подсетимо богате спортске историје, јер је др Ференц Кемењ утиснуо дубок печат не само у граду на Бегеју, већ и у Европи. Салапура је подсетио да је Зрењанин до сада имао 43 учесника на Олимпијским играма, од спортиста, до судија и спортских функционера, и да су спортисти из овог града освојили 23 олимпијске медаље.
Прослављени рукометаш Момир Рнић, који је три пута учествовао на Олимпијским играма као члан рукометне репрезентације Југославије, може се похвалити са две медаље. У Лос Анђелесу је 1984. године био у тиму олимпијских шампиона, а у Сеулу 1988. године освајач бронзане медаље.
- Често чујем питање да ли је могуће да из једне релативно мале средине потекне тако велик број познатих спортиста. Зрењанин треба тиме да се поноси, да настави ту традицију и да то буде подстицај младим људима који тек почињу да се баве спортом – порука је славног спортисте.
И веслач Милорад Станулов, који је у дубл-скулу са Зораном Панчићем освојио две олимпијске медаље, сребрну у Москви 1980. и бронзану 1984. у Лос Анђелесу, указао је да се у Зрењанину негује дух олимпизма.
- Наступ на Олимпијским играма нешто је о чему сам маштао. Не само да сам успео да будем у националном олимпијском тиму, већ сам на играма у Москви и Лос Анђелесу освојио медаље. Дечачки сан претворен је у реалност и то је нешто најлепше за сваког спортисту. Мени су спортски узори били рвач Бранислав Симић и боксер Звонко Вујин, а нас су наследили млађи такмичари из Зрењанина и то се наставља – казао је Станулов.
Жељко Балабан
