Ратко Николић, дугогодишњи репрезентативац и први капитен Србије: Сви напредују, ми тапкамо у месту

У Новом Саду јуче је боравио дугогодишњи прослављени рукометни репрезентативац и први капитен Србије од њеног осамостаљења Ратко Николић (42).
nikolic, epa
Фото: Ratko Nikolić, foto: EPA (VALDRIN XHEMAJ)

Била је то прилика да са некадашњим играчем Шамота, Црвене звезде, Синтелона, Веспрема, Портланд Сан Антонија, Колдинга, Вардара, Динама из Бреста и Борца из Бањалуке разговарамо о актуелним темама у овом спорту. Николић је са репрезентацијом Југославије освојио бронзану медаљу на СП 1999. у Египту, био је четврти на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, а својевремено је био проглашен за једног од најбољих пивота на свету.

Нема актуелније теме од утакмице нашег националног тима са Хрватском у оквиру квалификација за ЕП 2020. Каква су ваша очекивања?

„Ради се о јако важној утакмици, меч лопти, јер се само са победом можемо надати одласку на ЕП, као другопласирана или трећепласирана репрезентација. С друге стране, пораз би нас одвео у незавидну ситуацију и били бисмо у великом проблему. Није немогуће победити Хрвате пред пуном Штарк ареном, пошто нису толико јаки као некада, али треба имати у виду да смо ми далеко од њиховог квалитета. Вечити сам оптимиста, позитивно размишљам и верујем да можемо да победимо Хрватско која тренутно има бољи рејтинг од нас. Биће јако тешко, поготово селидбом утакмице у Арену, пошто је у Пиониру другачија акустика, амбијент и атмосфера.“

У случају да се не пласирамо на ЕП, како би се то одразило на будућност српског рукомета?

„На СП у Немачкој били смо 18, што није добро, али је у овом тренутку то наша реалност. Потребан нам је континуитет одласка на велика такмичења. Неодлазак на ЕП био би велики корак уназад и велики ударац за наш рукомет. Потребно је у новом циклусу дати подршку селектору Ненаду Перуничићу и његовом сараднику Недељку Јовановићу да заврше посао до краја. Не треба да их изгубимо за једно или два такмичења. Тек после олимпијског циклуса треба сумирати резултате.“


Без промена нема напретка

Када ће бити боље у српском рукомету?

„Можете ли да ми поставите лакше питање? То нико не зна. Потребне су велике промене и да се крене од нуле. Ресетовати тотално све у рукомету, цео систем и организацију. Ако мислимо да нам буде боље онда не сме да буде више импровизације и уступака. Нема нас више нигде и зато треба да кренемо испочетка, корак по корак, са тренажним центрима и улагањем у младе. За то је потребно време и стрпљење. Погледајте где сада наши рукометаши иду, у Румунију, Турску... А некеда у Немачку, Француску, Шпанију...“


Имали сте прилику да завршите каријеру у домаћем шампионату, какав вам је утисак о Суперлиги?

„Заиста је тужно гледати наш домаћи рукомет, надам се да ће се нешто променити на боље. Реално, Војводина је наш најбољи клуб, и играчки и организационо. Панчево се “јавило” прошле године, Металопластика “плива”, а Партизан и Звезда су посебна прича. Остале екипе не заслужује коментар.“

Нисте споменули Железничар, за кога сте прошле године одиграли три утакмице у СЕХА лиги?

„То је пројекат без позадине. Оно што сам ја видео, тамо се ништа не зна, мењају се играчи, малте не да се не зна ко игра у том тиму. Ниш заслужује квалитетнији тим. Гледајући наше најбоље клубове, преслаби смо за Европу. Не можемо финансијски да се носимо с њима, али се радујем што смо ове сезоне мало боље било у СЕХА лиги.“


Камп у Врњачкој Бањи

Од 25. јуна до 16. јула у Врњачкој Бањи одржаће се 5. међународни рукометни камп Ратко Николић. У три смене од по седам дана радиће 180 малишана, тренинзи ће се одвојати у две хале, док је смештај у хотелу “Фонтана”.

„Имајући у виду да сваке године радимо нову тему, на овогодишњем кампу радиће се шпански систем и стил тренирања, који ће, уз помоћ наших 11 сталних тренера, радити мој бивши тренер Зупо Екисоаин и два перспективна Карлос и Мартин. Мој камп се по раду и тренинтима разликује од других, на терену са децом раде у исто време сви тренери, јер водимо се чињеницом да групу од 20 малишана не може да испрати један. Такође, ако има деце заинтересоване да поред два пута дневно имају и додатни рад по позицијама у трајању од сат времена, за њих смо припремили такозвани камп плус“, појаснио је Николић.


Војводина је завршила такмичење у СЕХА лиги на шестом месту, што је најбољи резултат до сада српских клубова, а у овом клубу кажу да је то историјски резултат?

„Ако гледамо по квалитету СЕХА лига је пета лига у Европи, иза Немачке, Француске, Данске и Пољске, док је боља од румунске. Подржавам Сеха лигу, с тим што играш да би играо, без проласка у европско такмичење, али нашим екипима су неопходне јаке међународне утакмице. Гледао сам неке утакмице, било ме срамота да гледам како изгледају физички неки наши играчи, а играју СЕХА лигу. То је огледало целокупне ситуације у нашем рукомету, никада није било горе.“

Колико размирице, посебно на релацији РСС и РСВ, доприносе лошој слици нашег рукомета?

„Српски рукомет изгледа не може без афера. Имао сам прилику да присуствујем неким састанцима, то је хаос и жао ми је због тога. И поред свега мислим да се у Војводини ради најбоље у нашој земљи. Размирице дефинитивно утичу на стање у рукомету. Седите људи и договорите се у интересу рукомета.“

У кошарци, одбојци и ватерполу на најважнијим функцијама су бивши репрезентативци, врхунски играчи. Да ли је рукометашима испод части да буду у Савезу или наилазе на баријере чувања фотеље по сваку цену?

„Пре пет-шест година бивши репрезентативци су имали иницијативу да покрену неке ствари, па су их прозвивали на баш ружан начин. Осудили су нас, ставили на ломачу. Зашто? Зато што смо изнели своје мишљење. Ми смо и даље на располагању, нико од нас не бежи од било које функције у нашем спорту. Нико не мора да иде од актуелних руководилаца, али су неопходне промене, нови људи.Но, нас нико не зове, нити нас било шта пита, иако смо од рукомета добили све. Реално, међу нама има оних који би могли да раде бар са млађим селекцијама. Погледајте европске репрезентације, у њима су све бивши играчи. Код нас има свега, мало се бивших играча усавршава, обучава, не прате трендове као тренери... Ту смо где смо били пре 30 година. Сви су нас превазишли. Сви напредују, а ми тапкамо у месту. Примера ради, Белгију смо побеђивали са двоцифрениом разликом, а сада изгубимо бод у квалификацијама од њих. Да набрајам даље“, упитао је Ратко Николић, који је одиграо 145 утакмица за национални тим и постигао 330 голова.

Јово Галић

EUR/RSD 117.5124
Најновије вести