Инђићу је ово друга титула појединачног првака Србије, будући да је тријумфовао и 2014. године у Суботици. Након тога, освојио је сребро 2015. године у Врбасу, а потом направио двогодишњу паузу у игрању на националним шампионатима због студија у Америци, да би се у великом стилу ове године вратио на домаћу шаховску сцену.
После нешто слабијег старта и пораза у првом колу од велемајстора Перуновића, Александар се вратио средином турнира везавши четири победе. Тада је избио на деобу првог места с велемајсторима Николом Седлаком и Мирославом Марковићем. Ова тројка је са по шест освојених поена до краја турнира остала на водећој позицији, тако да су о медаљама одлучивали додатни критеријуми. Они су били на страни велемајстора Инђића, будући да је он у директном дуелу савладао Марковића и ремизирао са Седлаком, док је Седлак одиграо нерешено и са Инђићем и с Марковићем.
Ова мала разлика допринела је да победнички пехар припадне Инђићу. Тиме је, на неки начин, шаховска богиња Каиса вратила Инђићу оно што му је узела 2015. године, када је на тадашњем Шампионату делио прво место с велемајстором Дејаном Антићем, али је на крају био други због за нијансу слабијих додатних критеријума.
Суботички велемајстор Никола Седлак свакако не може да буде незадовољан освојеном вицешампионском титулом јер је конкуренција на турниру била веома јака, осим велемајстора Ивана Иванишевића, и где су учествовали сви репрезентативци Србије. Занимљиво је да су Седлак и Маркуш једини непоражени играчи на Шампионату, што говори да су одиграли сигурно и чврсто у свим партијама. Поред шест ремија, Седлак има и три веома важне победе – против велемајстора Перуновића и Дамљановића, као и против Милоја Ратковића. Поред освојене сребрне медаље, Седлак се пробио на треће место српске рејтинг листе, одмах иза Инђића и Маркуша, а испред Перуновића и Иванишевића.
Бронзана медаља је припала велемајстору из Лесковца Мирославу Марковићу, који је према приказаној игри подсетио на своје најбоље дане. Марковић је био шампион Србије пре тачно 20 година, 1998. у Београду, а потом је тај успех поновио пре две године на Шампионату у Пироту. Овде је изузетно добро почео турнир с три победе у прва три кола, када је најближим конкурентима побегао за читав поен. Ипак, ситуација на табели се прилично закомпликовала када је у петом колу Марковић изгубио од Инђића и дозволио да га наши репрезентативци сустигну на водећој позицији. У последњем колу је Марковић имао прилику да се домогне злата у директном дуелу са Седлаком, али је та партија завршена ремијем, те је Марковић морао да се задовољи бронзом.
Бронзани с прошлогодишњег Шампионата, такође наш дугогодишњи репрезентативац, велемајстор Милош Перуновић, ове године је освојио четврто место, с пола поена мање од водеће тројице. Треба истаћи да је Перуновић једини савладао победника Инђића, у изузетно занимљивој и борбеној партији првог кола. Пето и шесто место поделили су велемајстори Роберт Маркуш и Миодраг Р. Савић са освојених пет поена, док је седми ветеран националних Шампионата и легенда нашег шаха, велемајстор Бранко Дамљановић са 4,5 поена.
Посебно треба похвалити Вука Ђорђевића, најмлађег учесника овогодишњег Првенства, који се више него успешно носио са знатно старијим и искуснијим играчима, одигравши нерешено са свом тројицом првопласираних и савладавши такође млађаног Милоја Ратковића у дербију првог кола. Интермајстор Владан Рабреновић и Милоје Ратковић су пружили бољу игру него што то њихов резултат показује, али им је у кључним моментима недостајало концентрације те су, обично у петом сату игре, пропуштали добре прилике.
Нови шампион Србије велемајстор Александар Инђић већ данас путује на следећи турнир, а то је Појединачно првенство Европе које се игра од 16. до 29. марта у Батумију у Грузији.
И. Узелац
