Лист је то објавио на основу поверљивих докумената владе, названих "Авганистански папири", до којих је дошао.
Документи су прикупљени у оквиру федералног пројекта који се бавио кључним грешкама у најдужем оружаном сукобу у историји САД.
У питању је више од 2.000 страна раније необјављених забелешки интервјуа са људима који су имали директну улогу у рату, од генерала и дипломата до хуманитарних радника и авганистанских званичника, наводи лист.
Америчка влада је, како се додаје, покушала да заштити идентитет већине интервјуисаних и прикрије скоро све њихове изјаве, а "Вашингтон пост" је после трогодишње правне битке документа објавио сходно Закону о слободи информација.
У интервјуима, више од 400 инсајдера говорило је о томе шта је пошло наопако у Авганистану и на који начин су САД биле увучене у сукобе који су трајали скоро две деценије.
"Били смо лишени основног разумевања Авганистана - нисмо знали шта радимо. Шта смо покушавали тамо да урадимо? Нисмо имали благе везе у шта се упуштамо", рекао је 2015. године Даглас Луте, генерал са три звездице који је служио за време администрација Џорџа Буша и Барака Обаме.
"Да је амерички народ знао за обим ове дисфункционалности...2.400 живота је изгубљено", рекао је Луте, који је за смрт америчких војника оптужио бирократске несугласице између Конгреса, Пентагона и Стејт департмента.
"Ко ће рећи да је ово било узалуд?", запитао је Луте.
Од 2001. године, када је нападнут Авганистан, више од 775.000 америчких војника је распоређено у тој земљи. Од њих, 2.300 је погинуло, а 20.589 рањено, показују подаци Министарства одбране.
Интервјуи показују како три председника, Џорџ Буш, Барак Обама и Доналд Трамп, као и њихови војни команданти, нису успели да остваре своја обећања и преузму контролу над ситуацијом у Авганистану.
"Вашингтон пост" напомиње да су многи интервјуисани мислили да њихова сведочења неће изаћи у јавност и да су амерички званичници признали да су њихове ратне стратегије биле погрешне и да је Вашингтон потрошио огромне суме новца покушавајући да Авганистан претвори у модерну земљу.
Указује се и на неуспеле покушаје америчке владе да смањи корупцију, изграде компетентну авганистанску војску и полицију и спрече трговину опијумом.
Од 2001. године, америчко министарство одбране, Стејт департмент и USAID потрошили су између 934 и 978 милијарди долара, преноси лист, позивајући се на рачуницу Нете Крофорд, професорке политичких наука.
У ту суму није урачунат новац које су потрошиле друге агенције, као што су ЦИА или Министарство за ветеране, које је одговорно за здравствену заштиту.
"Шта смо добили за тих потрошених билион долара? Шта је вредно те суме?". То питање поставио је Џефри Игерс, пензионисани маринац, припадник "Фока" и службеник Беле куће за време Буша и Обаме.
"После убиства Осаме бин Ладена, рекао сам да се он вероватно смеје због количине новца коју смо потрошили у Авганистану", казао је Игерс.
Документа такође бацају светло на низ контрадикторних изјава које су у јавности изнели амерички председници, војни команданти и дипломате, а који су уверавали Американце из године у годину да има напретка у Авганистану и да вреди ратовати.
Неколико интервјуисаних су говорили о експлицитним и упорним напорима америчке владе да смишљено обмањују јавност, наводи лист, додајући да су рекли да је било уобичајено у војним штабовима у Кабулу, као и у Белој кући, да се статистика "преправи" како би изгледало да САД добијају рат, што није био случај.
Војни пуковник Боб Краули је говорио како су подаци мењани да би се председнику представила најбоља могућа слика.
Краули, који је био саветник америчке војне команде 2013. и 2014. рекао је да су истраживања била потпуно непоуздана и урађена тако да сугеришу да је све што САД раде у Авганистану добро.
Џон Сопко, шеф федералне агенције која је спровела интервју, признао је за "Вашингтон пост" да су документа показала да су званичници "константно лагали амерички народ".
