Више од 150 држава учествовало је на конференцији у трајању од месец дана, која се завршава сутра, а на којој је разматран Споразум о неширењу нуклеарног наоружања (НПТ).
У разговорима је дошло до застоја због захтева држава које не располажу нуклеарним наоружањем, упућеног нуклеарним силама, да предузму конкретне кораке на смањењу свог нуклеарног арсенала и обезбеде годишње извештаје о стању својих залиха.
Инцијатива, коју је предводила Аустрија, а коју је подржало 159 држава, подразумева потпуну забрану нуклеарног наоружања, што је наишло на снажан отпор пет нуклеарних сила - Велике Британије, Кине, Француске, Русије и САД.
Председавајући конференције, алжирски амбасадор Таус Феруки, рекао је делегатима да је "јаз и даље велики" по питању разоружања и позвао на "додатан напор" како би се постигао консензус.
Делегатима је остављен рок до 20 сати по средњоевропском времену да сачине нацрт који би био прихватљив за државе које поседују, као и за оне које не поседују нуклеарно наоружање.
Директор за разоружање при Удружењу за контролу наоружања, Кингстон Риф, изјавио је да није оптимиста када је реч о постизању коначног документа, али да то не значи да ће државе изненада почети да напуштају НПТ.
Јаз би, међутим, могао да буде сигнал да ће државе које не поседују нуклеарно наоружање потражити друге начине да њихови захтеви чују, рекао је Рифт.
НПТ је постигнут 1968, али 45 година касније државе које не располажу нуклеарним оружјем, осећају велику фрустрацију због спорог темпа разоружања, навела је француска агенција.
Конкретно, САД и Русија, направиле су мали помак у смањењу залиха свог оружја од 2011, а криза у Украјини подстиче неповерење, смањујући перспективе за даљу сарадњу.
(Танјуг)
