Студија показује да је слика радикализације у Швајцарској слична као и у суседним државама и да се ради пре свега о мушкарцима, мигрантима друге генерације у старости између 18 и 35 година, са ниским нивоом образовања и који су лоше интегрисани на тржишту рада, а 40 одсто њих живи од социјалне помоћи.
Код једне петине радикализованих реч је о конвертитима, то јест особама које су прешле на ислам.
Велики утицај приликом радикализације имају акције дељења Курана, као писања на друштвеним мрежама.
Центар радикализације су затвори у којима је притворен натпросечно велики број муслимана.
Према студији је 2016. године чак 43 одсто свих затворених било муслиманске вероисповести.
Често је тешко открити процес радикализације иза решетака, јер затвореници прикривају њихову радикализацију.
Тако је један неименовани директор једног затвора рекао да поједини радикализовани исламисти, да би се прикрили, једу чак и свињско месо.
Затворске власти, како је казао, реагују на радикализацију када је уочљива тиме што затвореник не носи чарапе, читав дан се моли и говори о Алаху, али против прикривених нема шансе за деловање.
Иначе чак 32,3 одсто радикализованих у затворима су пореклом са простора бивше Југославије, 20,8 одсто из северне Африке и 15,4 одсто са Блиског истока.
Аутори студије предлажу да се успоставе специјални затвори за оне затворенике који су већ пре издржавања казне важили као радикализована лица.
