Разговара се о пакету вредном 1.824 милијарде евра који обухвата вишегодишњи заједнички буџет (1.074 милијарди евра) и фонд за опорававак (750 милијарди евра).
Током претходна два дана маратонских разговора, лидери ЕУ нису успели да се договоре око неколико кључних ствари, међу којима су однос бесповратне помоћи и зајмова на које земље чланице могу да рачунају из фонда за опоравак, као ни о управљању тим фондом.
Група тзв. ”штедљивијих земља” (Холандија, Аустрија, Данска, Шведска и Финска) се залажу за што мање грантова, али и строжије услове расподеле средстава из фонда.
Холандски премијер Марк Руте инситира на томе да расподела средстава из фонда за опоравак подразумева једногласну одлуку земаља чланица, односно могућност вета.
Истовремено, ”штедљиве земље” захтевају да средства за бесповратну помоћ коју ће земље ЕУ добити на основу заједничког задуживања ЕУ на светским тржиштима капитала не пређе суму од 375 милијарди евра.
Земље југа Европе, Италија и Шпанија, које су и највише погођене кризом ковид-19 захтевају више финансијске помоћи Уније и позивају се на мањак солидарности.
Предлог председника Европског савета који је на столу је 450 милијарди евра грантова и 300 милијарди за зајмове.
Лидери ЕУ 27 нису сагласни ни око идеје да се поштовање владавине права уврсти под улове за приступ ЕУ фондовима.
Овом предлогу Европске комисије, на коме највише инситира Холандија, највише се противе Мађарска и Пољска против којих је Брисел већ покренуо прекршајне процедуре управо због проблема за владавином права у земљи.
"Не знам који је лични разлог холандског премијера да мрзи мене или Мађарску, али он напада тако оштро и јасно даје до знања да зато што Мађарска према његовом мишљењу не поштује владавину закона мора бити кажњена финансијски. То је његово мишљење, што није прихватљиво, јер не постоји одлука о стању владавине закона у Мађарској”, поручио је мађаркси премијер Виктор Орбан.
Оно што се види као позитивна тачка у готово хаотичниј дикусији где свака земља ”вуче на своју страну”, јесте заједничка позиција две најјаче ЕУ економије, Немачке и Француске, које су, према речима председника Емануела Макрона, уједињене у настојању да се постигне ”договор без преседана” који би помогао ЕУ да се опорави од последица пандемије КОВИД19, што се види као највећа криза од настанка ЕУ.
Приликом доласка на трећи дан самита, лидери су изразили опрезан оптимизам око могућности да се данас дође до споразума.
Француски председник Емануел Макрон, грчки премијер Киријакос Мицотакис, бугарски премијер Бојко Борисов, па и мађарски премијер Виктор Орбан сматрају да је данас могуће пребродити неслагања и доћи до напретка па можда и компромиса.
Канцеларка Ангела Меркел мање је оптимистична око могућности постизања договора на трећем дану самита, уз оцену да ”постоји добра воља, али и да је много различитих позиција”.
Очекује се да ће председник Европског савета Шарл Мишел, након билатералних састанака и консултација које су у току у згради ”Европа” у Бриселу, на заједничком састанку лидерима ЕУ 27 представити нови "компромисни предлог” у покушају да се одблокира финасирање и опоравак ЕУ.
Као посебно упозорења о хитности доласка до договора који би земљама чланицама на располагање ставио неопходну финансисјку помоћ, лидери ЕУ указују и на почетак другог таласа пандемије КОВИД19 који је приметан широм Европе.
