Рекордно високе бројке заражених у неколико источноевропских земаља и нагли скокови у тешко погођеном западном делу, јасно показују да Европа никад није сломила криву ковида као што се надала, после пролећних рестриктивних мера.
Шпанија је прогласила ванредно стање у региону Мадрида што је довело до тензија између локалних и националних власти око мера за сузбијање вируса.
Немачка ангажује војнике да помогну у праћењу контаката у новим жариштима. Италија уводи обавезне маске и на отвореном и упозорава да је здравствени систем у критичном стању док се болнице опет пуне.
Чешка "опроштајна" журка од ковида у јуну када је више хиљада житеља Прага вечерало за столом дугим 500 метара дуж Карловог моста славећи победу над вирусом, сада делује жалосно наивно, јер земља доживљава највишу стопу заражавања на континенту.
Епидемиолози и становници упиру прстом у владе да нису успеле да искористе летње затишје епидемије, да се адекватно припреме за очекивани јесењи скок јер је број теститања и медицинског особља опет мали.
"Када смо изашли из ванредног стања требало је уложити у превенцију, али то се није урадило. Ушли смо у јесењи талас а да нисмо изашли из летњег", каже Маргарита дел Вал, вирусолог и имунолог у шпанском Центру за молекуларну биологију.
У градовима где се поново уводе нове рестрикције расту тензије. Стотине румунских угоститељских радника протестује због затварања ресторана, позоришта и дискотека.
"Били смо затворени шест месеци, ресторани нису радили а број случајева ипак је порастао. Нисам стручњак али нисам ни глуп. Нисмо ми одговорни за пандемију", рекао је Маријус Сипријан, власник једног паба у Букурешту.
Док се зараза шири у многим европским земљама, неке попут Холандије, Белгије, Уједињеног Краљевства, Шпаније и Француске, дијагностикују више нових случајева дневно по глави становника него САД.
Француска са 70 милиона становника, јуче је имала рекордних скоро 27.000 новозаражених, а у целој Европи је забележен укупан дневни рекорд са 100.000 нових случајева.
Експерти тврде да је висока стопа инфекције у Европи делом резултат масовнијег тестирања него током првог таласа, али овај тренд ипак забрињава с обзиром да сезона грипа није ни почела.
"Нисмо научили лекције из првог таласа. Трчимо за епидемијом, уместо да идемо испред ње", рекао је директор болнице Тенон у Паризу Жил Пило за телевизију БФМ.
Ипак, има и добрих вести, кажу стручњаци наводећи да доктори сада знају које терапије делују, наводи АП.
Током врхунца епидемије у марту и априлу, доктори су у Шпанији и Италији давали пацијенту сваки лек за који су мислили да ће деловати - хидроксихлорокин, лопинавир, ритонавир, али са ограниченим успехом.
"Сада те лекове скоро и да не користимо јер и немају ефекат. У том смислу смо победили јер сада знамо много више", рекао је Луис Исквиердо, помоћни директора хитне помоћи шпанске болнице Северо Очоа.
Али, медицинско лечење вируса тек је пола борбе. Званичници из области јавног здравља сада се суочавају са протестима грађана против ношења маски, негирањем ризика вируса и замором грађана којима је једноставно доста тога да им се говори да држе дистанцу и уздрже се од загрљаја са вољеним особама.
