Закон је усвојен са нешто коригованим текстом, јер су из њега избачене „паравојне јединице из БиХ", а формулација „велики број припадника српске националне мањине у Хрватској" замењена са „дијелом српског пучанства у Републици Хрватској".
Али, мимо те разлике, текст Закона практично је усаглашен са Декларацијом о домовинском рату, којом се, поред осталих, Србија означава као агресор.
У Декларацији, донетој 2000. године, пише да су на „Републику Хрватску оружану агресију извршиле Србија, Црна Гора и ЈНА с оружаном побуном дијела српског пучанства у Републици Хрватској. "
Закон о бранитељима је усвојен само дан након изрицања пресуде "Прлићу и другима", када је генерал Слободан Праљак попио отров, па је то, вероватно, разлог што је некако неприметно у јавности прошло - да међу петнаест гласова против усвајања овог закона није било гласова представника Самосталне демократске српске странке (ССДС).
Тројица саборских заступника из редова ове странке, која подржава владу Андреја Пленковћа - Милорад Пуповац, Борислав Милошевић и Драгана Јецков су, наиме, били уздржани, а из њихове заступничке групе, није упућен ниједан амандман на текст Закона, што је Танјугу потврдио Борислав Милошевић.
"Нисмо поднели ниједан амандмнан, а закон је усвојен са 93 гласа", рекао је Милошевић, не желећи да коментарише како је дошло до тога да се ССДС не успротиви и да практично прећути доношење закона, на који су, само пре два месеца, имали оштре замерке и око њега дигли приличну буру.
Милорад Пуповац, лидер ССДС и председник Српског националног вијећа је тада оценио да је текст закона споран из више разлога и да се уводе елементи ратне реторике, што је, како је рекао, лоше за међудржавне односе Хрватске и Србије.
"Тај закон стигматизује већи део Срба у Хрватској, има негативне политичке и правне консеквенце и додатно отвара сукобе између Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, пошто поново отвара питање о узроцима и последицама рата, објашњавао је Пуповац.
А зашто нису били против, када је закон био на гласању, Пуповац је објаснио за РТС речима да и бити уздржан може значити - бити против:
"Нарушава се ионако тешко стечено и крхко поверење настало након ратног распада заједничке државе. И, с друге стране, ограничава се могућност да се несметано и слободно расправља о томе шта се догађало. Ми смо у тим околностима одлучили да не подржимо тај закон тако што ћемо бити суздржани - зато што и суздржан може значити против", рекао је Пуповац из СДСС-а.
На текст Закона о бранитељима, чији један члан говори о агресији Србије и дела српских становника у Хрватској, реаговао је и председник Србије Александра Вучић упозоравајући да он не доприноси добросуседским односима Хрватске и Србије.
„Таква дефиниција и уношење у законе... то је за Србе веома тешко, то је за нас изузетно тешко. Замолићу и представнике ЕУ да разговарају са њима, ако уопште буду желели било кога да чују. У сваком случају, с наше стране постоји добра воља да ствари решавамо на најбољи могући начин, добросуседским односима“, рекао је раније Вучић.
Закон је, међутим, усвојен, и то у атмосфери када Странка Нова љевица и Иницијатива младих Хрватске траже од хрватских власти да повуку Декларацију о Домовинском рату.
Они то, додуше, траже због пресуда руководству Херцег Босне која, како сматрају, баца другачије светло на "службене истине о дјеловању Туђманове политике у БиХ", али, у сваком случају у атмосфери у којој се преиспитују и карактер рата у Хрватској и улога Хрватске.
Закон о бранитељима би, овакав како је усвојен, могао послужити као основ Хрватској да тражи од Србије, коју у закону идентификује као агресора, исплату ратне одштете.
Наиме, на то упућује чињеница да су, управо након реакције председника Александра Вучића на текст закона, у коме се Србија оптужује за агресију, три најјаче хрватске странке - ХДЗ, СДП и Мост - су запретиле да ће блокирати улазак Србије у Европску унију све док им наша држава не исплати чак 40 милијарди евра ратне одштете.
