Ко је био Ал Багдади, убијени лидер Исламске државе?

убијен рано јутрос на северозападу Сирије, агенција Асошијетед прес овим човеком, којег означава као једног од најокрутнијих и најефикаснијих џихадистичких лидера модерног времена.
        Ал Багдади је, пише АП, командовао десетинама хиљада бораца из целог света, "исклесао" територијални калифат на Блиском Истоку и рафинирао ужасну идеологију која ће га надживети.
        Ал Багдади је рођен 1971. године као Ибрахим Авад ел-Бадри ел-Самараи у околини Самаре на северу Ирака, у породици салафистичког клерика, дакле крајње конзервативне фундаменталистицке верзије сунитског ислама. Све до 2004. године, његов живот сводио се на сасвим неважну егзистенцију у Тобцију, сиромашној четврти Багдада, пишу Независне новине.
        Наводно је у младости био врло повучен. У гимназији је један разред пао јер је био лош из енглеског језика, на матури није добио довољно бодова за упис на студије права на Багдадском универзитету, а како није могао у војску јер је био кратковид, уписао је исламску теологију.
        Научио је Куран напамет, а имао је 28 година кад је докторирао 1999. године и данас се сматра да је конзервативну веру комбиновао с дубоким комплексима из младости, што је довело до радикалних назора, али и да му је тај докторат помогао да се пробије у врх фундаменталистицке сцене након напада САД на Ирак 2003. године.
        Био је познат и као велики заљубљеник у фудбал и играо је за локалну екипу из џамије.
        Салафистичким џихадистима се придружио 2003. године, након америчке инвазије на Ирак. Американци су га 2004. ухапсили и заробили у затвору Бука, где је убрзо постао врло популаран као проповедник и фудбалер који је лопту шутирао у затворском дворишту, преноси "Аваз.ба".
        Тада је стекао надимак "Марадона", а Американци су га пустили на слободу након годину дана, оцењујуци да не представља војну претњу.
        Пажњу света привукао је 4. јула 2014. године, када је са проповедаонице средњовековне џамије ал-Нури у Мосулу прогласио обнову калифата.
        "Бог нам је наредио да се боримо против непријатеља", поручио је Багдади, а себе је представио као "калифа Ибрахима, заповедника правоверних".
        Његовом позиву одазвале су се хиљаде добровољаца из целог света како би постали војници калифата и борили се против шиита, САД и његових западних савезника. На врхунцу моћи 2016. године, Исламска држава је владала милионима људи на подручју које се протезало од северне Сирије кроз градове и села уздуж речних долина Еуфрата и Тигра до предграда Багдада.
        Исламска држава је преузела одговорност за нападе у десетинама градова, укључујући Париз, Ницу, Орландо, Манчестер, Лондон и Берлин, као и на градове у Турској, Ирану, Саудијској Арабији и Египту.
        У новембру 2016. године, током сукоба ирачких снага и џихадиста у Мосулу своје борце и становништво целе покрајине Ниниве је позвао на борбу против "Божјих непријатеља" који су након две године успели да уђу у калифатску престоницу, а борцима самоубицама је поруцио да "ноћи неверника претворе у дане".
        "Опустошите њихове земље и учините све да њихова крв тече у потоцима", поручио је тада Багдади својим борцима у снимљеној поруци.
        Исламска држава је поражена, али експерти за безбедност сматрају да та група и даље представља претњу кроз своје тајне операције и изненадне, брзе нападе.
        Та група је у различитим облицима преживела смрт неколико вођа и високих команданата. Још увек има моћне "испоставе" у другим земљама, а остаци изворне групе и даље врше спорадичне нападе и у Сирији и у Ираку, закључује АП.